Kralj Petar Drugi i zvanično rehabilitovan

Odluka o rehabilitaciji doneta je 10. jula, a pravosnažna je postala 22. avgusta, rekla je Tanjugu portparolka suda Tanja Koljenšić.

Petar Drugi Karađorđević je inače i poslednji Karađorđević kojem su bila oduzeta građanska prava i konfiskovana imovina.

Viši sud u Beogradu je ranije rehabilitovao njegovu majku kraljicu Mariju i njegovog sina princa Aleksandra Karađorđevića, kao i decu kneza Pavla – princezu Jelisavetu Karađorđević i preminulog Nikolu Karađorđevića.

U saopštenju Višeg suda u Beogradu precizira se da je Petar Drugi Karađorđević rehabilitovan po sili zakona, te da je Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ kojim je kralju oduzeto državljanstvo i konfiskovana celokupna imovina ništav od trenutka donošenja, 8. marta 1947. godine.

Istom odlukom ništavim su proglašene i sve pravne posledice te odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Prilikom donošenja odluke sud je utvrdio da je Petar Drugi Karađorđević bio žrtva progona i nasilja političke i ideološke netrpeljivosti, koji je vršila tadašnja vlast prema nepodobnim licima, što svedoči o njenoj autoritarnoj izjavi, prirodi i potrebi da se nametne ideologija vladajuće klase, navodi se u odluci suda.

Dalje se dodaje da je Ukazom iz 1947. godine kralj Petar Drugi Karađorđević bio lišen osnovnih ljudski prava i sloboda kao što su pravo na državljanstvo, pravo glasa i pravo na imovinu.

Sud podseća da su to sve prava i slobode garantovane međunarodnim konvencijama i deklaracijama, međunarodnim aktima o slobodama i pravima koje je usvojila Republika Srbija.

Petar Drugi Karađorđević rođen je u Beogradu, 6. septembra 1923. Umro je u Denveru, 3. novembra 1970.

Na jugoslovenskom tronu formalno je bio od 1934. do 1945.

Bio je najstariji od tri sina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije. Imao je 11 godina kada je posle smrti oca postao kralj i tek 21 kada je izgubio vlast.

Pošto je još bio dete u vreme ubistva kralja Aleksandra, 1934. godine, vlast je preneta na Namesništvo, koje je u testamentu odredio sam kralj Aleksandar.

Na čelu Namesništva je bio knez namesnik Pavle Karađorđević, a članovi su bili Ivo Perović i Radenko Stanković.

Prema sporazumu Tita i dr Ivana ŠSubašića, sklopljenog u junu 1944. godine, kralj je u martu 1945. preneo svoja ovlašćenja na tročlano namesništvo.

To namesništvo je za 11. novembar 1945. raspisalo izbore za Ustavotvornu skupštinu, a ova je 29. novembra 1945. proglasila republiku i ukinula monarhiju.

Tako je kralj i zvanično zbačen sa prestola.

Karađorđevići su inače podneli zahtev za povraćaj imovine krajem januara 2014.

Oni su tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938, podeljena na tri jednaka dela između sinova Petra, Tomislava i Andreja.