Više od 500 porodica čeka istinu o nestalim bebama

Udruženja roditelja nestalih beba smatraju nacrt zakona sramnim i pozivaju sve roditelje da ga jednoglasno odbiju.

"Ceo zakon je baziran na zakonu o parničnom postupku, ceo zakon, vi istragu ne možete voditi preko zakona o parničnom postupku, on ide u smeru naknade štete. Nas ovde, mene lično, pare ne zanimaju, ja hoću istinu i pravdu za svoje dete, za svoja dva deteta", kaže Radiša Pavlović iz Udruženja za istinu i pravdu o nestalim bebama.

Nacrt predviđa da sud prikuplja dokaze i odredi nadoknadu do 10.000 evra. Rad suda bio bi pod nadzorom nezavisnih tela, a roditelji podsećaju – sudstvo je nezavisno i ta tela ga ne mogu kontrolisati.

Prijave mogu da podnesu oni koji sumnjuju da im je dete oteto od 1970. do 2013. i koji su slučaj već prijavljivali.

"Pokušavali smo da se izborimo i da taj datum bude od posle Drugog svetskog rata do danas. Mnogo roditelja očekuje upravo ovaj zakon da bi mogli da podnesu krivične prijave ili već kako budemo definisali, međutim, država nam je i tu onemogućila i napravila je jednu veliku diskriminaciju", kaže Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja.

U Ministarstvu pravde kažu da je to tek nacrt zakona, a da će u stvaranju konačne verzije učestvovati roditelji, pravosuđe i civilni sektor. Podsećaju da je Srbija prva zemlja koja donosi ovakav zakon i da nisu imali na koga da se ugledaju.

"Radna grupa je, uzimajući u obzir pravni okvir, ustavne odredbe, kao i zastarelost krivičnog gonjenja, izradila takav koncept zakona koji će u najvećoj mogućoj meri roditeljima izaći u susret", navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Zakon o nestalim bebama stiže posle presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović, kojoj je beba nestala iz porodilišta u Ćupriji 1983. godine. Strazbur je Srbiju obavezao da joj isplati obeštećenje i da uspostavi mehanizam koji će dati odgovore i drugim roditeljima.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji je više od 500 porodica koje sumnjaju da su im bebe ukradene.