Dobra praksa zlata vredna

Na završnoj godini studija Jelena i Biljana dobile su šansu da ono što su naučile u teoriji primene i u praksi.

"Izlišno je govoriti koliko je bitno dobiti tu mogućnost da posle završetka fakulteta dođete i počnete sa nekim radom, praksom, a tek je velika čast ako to rezultira poslom", kaže Jelena Punoševac, diplomirani inženjer Saobraćajnog fakulteta.

"Tu sam se pokazala i mislim da su me zbog toga zvali i to mi je omogućilo posao", rekla je Biljana Delević, diplomirani inženjer IST škole.

Šansu za praksu, pa i posao u ovoj kompaniji imaju studenti završnih godina visokih tehničkih škola, Saobraćajnog i Ekonomskog fakulteta.

"Razmišljamo u tom smeru što dobijamo jako kvalitetne i već obučene ljude i mnogo manje trošimo vremena na njihovu obuku kada je u pitanju naš rad", kaže poslodavac Ljiljana Karakljajić.

Iako ima primera dobre prakse, strani poslodavci imaju zamerku.

"Deca izlaze sa fakulteta sa često sjajnim teorijskim znanjem bez ikakve ideje kako, gde i na koji način mogu da ga primene", kaže Maja Piščević iz Američke privredne komore.

Da ne bi čekali kraj fakulteta da zaključe da im nedostaje praktično znanje praksu treba da počnu još u srednjoj školi. Taj princip se primenjuje u razvijenim evropskim zemljama, a sve češće i u Srbiji.

Učenici Tehničke škole u Kosjeriću letnji raspust provešće radno. Učenik Svetozar Miletić kaže da kroz praksu stiče nova znanja.

Ima i onih koji praksu vide i kao način da se zaposle.

Milorad Đurić koji se u međuvremenu zaposlio kaže da se trudi jer zna da će imati nešto od toga kad završi srednju školu.

Neki poslodavci traže baš takve učenike.

"Isti pristup sam video po Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji u firmama sa kojima sarađujemo. Posećivao sam te firme, pitao za njihova iskustva sve to skupio na gomilu i napravio sa svojim saradnicima sistem u kome se deca prate i obučavaju", kaže poslodavac Goran Janković.

"Mi ne možemo da preslikamo njihov sistem, ali zato možemo da sagledamo sve elemente njihovog modela obrazovanja i da uzmemo ono što odgovara našem i privrednom i društvenom sistemu, a da ostale elemente razradimo prema našim mogućnostima i uslovima", kaže Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije.

Korak ka tom cilju je Radna grupa za razvoj modela zanatskog obrazovanja, kao prvi stepenik uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji. Na zapadu 80 odsto učenika uči po tom modelu, a skoro isti taj broj i ostaje da radi u preduzećima gde su obavljali praksu.