Dečji dodatak (ne) ide u prave ruke

Porodica Stojanović iz Vinorače kod Jagodine ima osmoro dece, od kojih četvoro prima dečji dodatak – ukupno 11.000 dinara. Uz to, ova mnogočlana porodica dobija i 19.000 dinara socijalne pomoći. Bez stalnog su zaposlenja, obrađuju zemlju, imaju nekoliko koza i, kažu, hranu za svoje potrebe sami proizvode.

"Uglavnom tim novcem plaćamo struju i dažbine, i namirimo ono što dugujemo", priča majka Jasmina Stojanović, koja kaže da im nije bilo teško da ostvare pravo na dečji dodatak jer nisu zaposleni.

Do njega, ipak, ne dolaze lako svi oni kojima je najpotrebniji. Najveća prepreka, kažu upućeni, jesu kriterijumi. Primera radi, katastarski prihod kao jedan od uslova za dobijanje dodatka nije menjan od 1994. godine i iz tog prava isključuje mnogo dece iz poljoprivrednih domaćinstava.

"To može da bude nekoliko ari neobradivog zemljišta od čega vi jednostavno nemate prihoda, a zbog toga niste mogli da dobijete dečji dodatak", objašnjava Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj".

Zbog zloupotreba, koje su višedecenijska praksa, dečji dodatak primaju i oni koji ne bi trebalo. Najčešće su u privatnim firmama, gde većina navodno prima minimalac, ili pak rade na crno.

"Centar za socijalni rad ima obavezu da prvo pruži punu informaciju svojim građanima o tome koja prava iz sistema socijalne zaštite mogu ostvariti i pod kojim uslovima, ali nakon ostvarivanja prava u obavezi je da kontinuirano vrši preispitivanje uslova pod kojima je pravo ostvareno", kaže Momir Borić, direktor Centra za socijalni rad u Kragujevcu.

"Niko nije proveravao da li je vaše imovno stanje zaista takvo da vam je zaista dečji dodatak neophodan i da li je to zaista podsticajna mera ili je to samo nešto što svi koristimo – kad možemo, hajde da uzmemo od države. Kad to kažem – hajde da uzmemo od države – mi uzmemo od deteta kojem je to zaista potrebno", navodi Aleksandar Vulin, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

Propuste i zloupotrebe pri dodeli dečjeg dodatka trebalo bi da spreče najavljene izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, planirane u prvoj polovini ove godine.

Za dečje dodatke, poslednjih godina izdvaja se 0,3 odsto BDP-a. Od evropskih zemalja, prema istraživanju, manje izdvajaju samo Španija i Češka.