Povećan broj dece u inkluzivnom obrazovanju

Samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete Angelina Skarep kaže za RTS da se broj dece koja pohađaju nastavu po inkluzivnom programu svake godine se uvećava. Napominje da je sistem inkluzivnog obrazovanja u Srbiji razvijen, ali da ima još prostora za usavršavanje.

Angelina Skarep je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da se svake godine na svim nivoima obrazovanja oko deset odsto dece upiše po inkluzivnom programu.

"Svake godine se taj broj dece povećava. Oko deset posto se upiše na sve nivoe obrazovanja. To su deca sa specifičnim potrebama, iz ruralnih sredina, i iz različitih socijalnih kategorija", kaže Skarepova.

Napominje da inkluzija obuhvata decu iz različitih kategorija koji imaju specifične potrebe u odnosu na obrazovanje. Proteklih godina je , kaže Skarepova, najveći pomak napravljen upravo u obimu kategorija dece koja su uključena u ovaj tip obrazovanja.

Kada je reč o inkluzivnim programima, Skarepova ističe da Ministarstvo prosvete daje okvir programa, ali da svaka škola ima stepen slobode u planiranju i sadržajima koje će koristiti.

"Uglavnom tu slobodu koriste, ali se dešava i da ne koriste, već da se na klasičan način sporovodi školska praksa, a da se pripremanje za decu kojima je potrebna podrška ne obavlja", napominje savetnica u Ministarstvu prosvete.

Skarepova kaže da je u Srbiji razvijena mreža za inkluzivno obrazovanje, a da su u nju uključeni defektolozi, specijalne škole, eksperti, kao i da se na portalima mogu pronaći primeri dobre prakse sa decom, koji se mogu koristiti.

Na konstataciju da broj personalnih asistenata koji rade sa decom sa specifičnim potrebama često nije dovoljan, Skarepova kaže da su ta pitanja na nacionalnom nivou rešena zakonskom i podzakonskom regulativom, a da je pitanje o onima koji deci pomažu u nastavi spušten na lokalni, odnosno na školski nivo.

Angelina Skarep ističe da zna kako materijalna sredstva na lokalu nekada nisu dovoljna, i da je neophodno da kroz budžet na lokalnom nivou budu omogućeni personalni asistenti za svu decu kojima su potrebni.

Ukoliko detetu ne bude dodeljen personalni asisetent koji bi mu pomogao u nastavi, dodaje Skarepova, roditelji se mogu žaliti najpre opštini, potom školskoj inspekciji i socijalnim službama.

broj komentara 4 pošalji komentar
(utorak, 28. okt 2014, 22:13) - Nikola [neregistrovani]

inkluzija

Ne razumem kako inkluzija moze da se sprovodi bez defektologa, ajde da se ne lazemo koliko redovnih skola ima defektologa, specijalnog pedagoga. Njima je mnogo lakse da odvedu ucitelja na kurs od 2 dana i da radi posao nekog ko se skolovao 5 godina. Svakako da su deca stavljena u drugi plan i da se njihove potrebe uopste ne gledaju. 

(utorak, 28. okt 2014, 21:58) - Marijana Milosavljevic [neregistrovani]

Inkluzija-konfuzija

Inkluzivno obrazovanje postoji samo na papiru.
Uvedeno je iz razloga sto Evropa to zahteva od naseg skolskog sistema. U praksi je potpuno drugacija situacija.Kao roditelji deteta sa posebnim potrebama, bili smo voljni da detetu damo sansu da se skoluje i druzi sa "normalnim" vrsnjacima. Posle jednogodisnjeg pohadjanja redovne skole, gde smo imali razumevanje i podrsku, prvenstveno od uciteljice, nastavnog osoblja i uprave skole, shvatili smo da je u interesu deteta da u drugom razredu krene u specijalnu skolu. Vec na samom pocetku smo videli pozitivne reakcije deteta sto se kasnije odrazilo i na ucenje.

(ponedeljak, 27. okt 2014, 11:19) - anonymous [neregistrovani]

Позитивна пракса

Шведска:Деца са посебним потребама иду у редовне школе, али са њима раде стручњаци.Социјализација се врши тако што они иду на ужину, на одморе, на разне активности са осталом децом.Француска:Деца су у посебним школама где раде са стручњацима. Социјализација се врши тако што нпр. данас једна група деце иде у ОШ.Бр.1 да се друже са децом из одељења А1, сутра иду у ОШ.Бр.2 да се друже са децом из њиховог А1 одељења...И тако редом.ОШ су из околине тако да транспорт није отежан.Или деца из ОШ.по распореду долазе код њих у посету и дружење.А шта смо ми направили?Наставник предметне или разредне наставе није стручњак за дефектологију.Не може један семинар да замени факултет који траје 5 година.Поштовани родитељи, ми се саосећамо са вама и вашим проблемом.Помоћи ћемо максимално колико можемо, али ми у ОШ немамо никакве пилуле и таблетице које ће вашој деци поправити здравље до краја 8. разреда. Пустите пропаганду и своју децу препустите стручњацима, који су се школовали да би радили са децом са посебним потребама.Њима поред 27, 28 ђака, који могу да трче и скачу, који имају неке своје потребе али потпуно другачије природе, никада неће бити боље. Ваша деца су много осетљивија и нежнија од друге деце.
Размислите...

(ponedeljak, 27. okt 2014, 10:45) - М.Костић [neregistrovani]

Спустите се на земљу

Имају ли ови наши просветни функционери основну представу о животу (а посебно о животу у земљи у којој живимо - једној од насиромашнијих земаља. Деца ''са посебним потребама'' имају посебне потребе и оне не могу да се остваре у редовној настави, ни на часу физичког васпитања. И уместо да се са том децом организује посебно прилагођена настава по групама са приближно истим ''посебним потребама'' она се гурају у редовну наставу где су изложена разноврсним траумама. Не разумем ни те родитеље који то траже или на то пристају. И још се траже персонални асистенти за свако дете, стварно, као да живе на Марсу.