Vulin odao poštu žrtvama Jadovna

Izaslanici predsednika Hrvatske, ali i hrvatske vlade i Sabora, položili su vence na spomen-obeležje, dok je u ime Vlade Srbije poštu odao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, prenosi Tanjug.

Vulin je istakao da se ti zločini ne smeju zaboraviti i da zato danas i o njima govorimo, jer "ako se zaboravi, uvek se i ponovi, ko ne pamti, iznova preživi".

Vulin je, istakavši da je Hrvatska postala članica EU na temelju antifašističke borbe svih njenih građana, a ne na temelju Nezavisne Države Hrvatske, rekao i da Srbija želi da uđe u EU na temelju antifašističke borbe svih svojih građana.

On je istakao da Srbija poštuje Hrvatsku koja je njen sused, čak i kada ne misle isto o istim delovima istorije, ali da kada je reč o Jadovnu, Jasenovcu i Gradiški, i Srbija i Hrvatska i svaka druga zemlja na svetu misle isto, "jer nije moguće drugačije misliti na stratištu ljudi i ljudskosti".

"Na groblju braće moje ne mogu da dozvolim da bude ime hrvatsko i ime ustaško, jer to nije istina - Hrvat je čovek, ni bolji, ni lošiji od Srbina, Jevreja, Roma... a ustaša je zver i nešto što nema ljudskosti u sebi", rekao je Vulin.

Ovo je, kako je saopštilo resorno ministarstvo, prvi put od kada je ustanovljeno obeležavanje godišnjice u okviru Memorijalnog centra "Jadovno" da u ime Vlade Srbije prisustvuje ministar.

Pre komemorativnog skupa kod spomenika, kod Šaranove jame, mesta u koje su tokom 1941. bačena tela 73 srpska sveštenika i drugih žrtava, vladika SPC Jovan Ćulibrk služio je pomen dok je glavni rabin u Hrvatskoj Lučijano Moše Prelević čitao kadiš - molitvu za mrtve.

Počast stradalima odali su predsednici Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske, Koordinacija jevrejskih opština Hrvatske i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac.

Kompleks logora Gospić–Jadovno–Pag, u istoriji je poznatiji kao "Jadovno", bio je otvoren 21. aprila 1941. godine, a zatvoren je, na zahtev italijanske vojske između 15. i 20. avgusta iste godine.

Jadovno je poznato kao mesto ljudske patnje i bola, a nalazi se u predelima Velebita karakterističnim po mnogim kraškim jamama.

Do sada je na osnovu arhivskih dokumenata ustanovljeno postojanje 32 bezdane jame - "bezdanuše", stratišta Srba i Jevreja, među kojima su najistraženije Šaranova jama, jama Jamina i jama Sveta Ana.

Na Jadovnu se obnavljaju komemorativna okupljanja od 2009. godine, a na predlog udruženja "Jadovno 1941", 24. jun je određen za Dan sećanja na Jadovno 1941.