Šteta i za imidž srpskih proizvoda

Malo ko se usuđuje tačno u brojkama reći koliku štetu će pretrpeti srpska poljoprivreda zbog problema sa aflatoksinom.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, urednica magazina Biznis Radojka Nikolić kaže da su posledice velike i da je neophodna, posle svega što se dogodilo, sednica Skupštine da bi se, kako kaže, konačno razjasnile stvari i stavila tačka na nešto.

"Pogođeni smo iz dva segmenta, jedno je izvoz kukuruza koji je od izvoza sirovine i poljoprivrednih berzanskih artikala prvi na našoj izvoznoj listi i do sada se odlično kotirao, a drugi je ovo sa mlekom što se dogodilo", kaže Nikolićeva.

Kolike će biti materijalne štete to će znati svaka kompanija pojedinačno kada se to bude sabralo i sigurno će, smatra Nikolećeva, biti velike.

"S druge strane mnogo su veće štete napravljene oko lošeg imidža naših proizvoda i naravno po zdravlje stanovništva koliko je to opasno. Lično mislim da nije reč o prevelikoj opasnosti po zdravlje s obzirom na to kako su to toksikolozi objasnili da je potrebna velika koncentracija aflatoksina u određenom vremenskom periodu kada bi šteta bila tako velika po zdravlje, ali očigledno da je od ovoga napravljen slučaj koji će imati posledice u dugom periodu", rekla je urednica magazina Biznis. 

Postoje nezvanične najave da bi mlekare mogle da prestanu da otkupljuju mleko od farmera ukoliko se nivo aflatoksina vrati na 0,05 mikrograma po kilogramu.

Nikolićeva ne veruje da će se to dogoditi jer ako je neko već investirao, uložio i krenuo u neku proizvodnju sigurno će se raditi na neutralizaciji tog mleka, najpre kroz ishranu koju dobijaju životinje. 

Finansijski aspekt postoji jer pojedini farmeri kažu da ukoliko tri dana prestane da se otkupljuje mleko kredite više neće moći da vraćaju, a već sada svaka peta kompanija u poljoprivredi ne može da vraća kredite.

"Mi inače imamo problem sa stočarskom proizvodnjom koja je već godinama u padu i koju je teško podizati, zahteva velika sredstva koja ne mogu baš tako brzo da se isplate i mnogi ljudi koji su ušli u te kredite oprezno su ulazili i u podizanje farmi i ovo bi ih mnogo pogodilo jer ne mogu tom brzinom da se preorijentišu na drugu vrstu proizvodnje", kaže Nikolićeva.

Juče je održana konferencija u Narodnoj banci Srbije, okupili su se bankari, ali nije bilo konkretnih rešenja.   

Nikolićeva kaže da je problem veliki i u Evropi. Pre mesec i po dana bila je "Juromani" konferencija koja se odnosi na centralno-istočnu Evropu. Najveći problem je u Kazahstanu gde je 35 odsto nenaplativih kredita, u Ukrajini 33 odsto, u Srbiji 20, u Rumuniji 18,9, dok zemlje koje su uspešne imaju mininalno, na primer Turska ima 3,2 odsto.

Samo produženje roka otplate ne daje rezultate zato što su banke obavezne da rezervišu velika sredstva kod NBS i onda imate imobilizaciju po dva osnova, objašnjava Nikolićeva.

"Jedno je što ne možete da naplatite kredit koji ste dali, a drugo što za to još rezervišete sredstva kod NBS i bankari smatraju da su, pored ostalog, i zbog toga krediti skupi jer moraju te svoje usluge nekako da naplate kroz kredite koje daju a onda ne mogu ni da daju nove", kaže Nikolićeva.

Do dogovora nije došlo jer je potrebna nova suma novca da se ti krediti izdvoje. Banke traže da se formira posebna agencija ili fond na koji će preći svi ti krediti, ali i u tom fondu ukoliko učestvuje država, mora da se izdvoji deo novca.

"Država nije spremna da to izdvaja, pogotovo što je to novac poreskih obveznika, a s druge strane NBS je od 31. decembra prošle godine dozvolila bankama da mogu da prodaju ta potraživanja drugim firmama i smatra da je time relaksirala njihov problem, pa neka se sada sami izvore sa tim", rekla je Nikolićeva.