Dan pobede nad fašizmom

Državni praznik Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, 9. maj, obeležen je brojnim manifestacijama u Beogradu i Srbiji. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović, koja je i vršilac dužnosti predsednika Republike, položila je venac na Grob neznanog junaka na Avali.

"Srbija pamti svoje junake znane i neznane, koji su utkali svoje živote u pobedu nad fašizmom", upisala je Slavica Đukić Dejanović u Spomen-knjigu.

Na Spomenik neznanom junaku venac je položio i ministar odbrane Dragan Šutanovac, u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića. Uz vojne i državne počasti, venac na Spomenik neznanom junaku na Avali položila je i delegacija Vojske Srbije.

Predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Grada Beograda i SUBNOR-a položili su vence na Spomen-groblje oslobodilaca Beograda 1944. godine.

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić rekao je da je Dan pobede praznik slobode i da Srbija treba da bude ponosna na veličinu žrtve koju je podnela u borbi protiv fašizma.

"Ovaj datum definiše našu antifašističku prošlost, ali, i kao Dan Evrope, definiše našu evropsku budućnost", rekao je Antić.

Odavanju visokih državnih i vojnih počasti prisustvovali su predstavnici ambasada Rusije, Ukrajine, Belorusije i Azerbejdžana. Povodom Dana pobede, venci su položeni na Spomenik sovjetskom vojniku.

Dan pobede slavi se 9. maja, na dan kada je, pre 67 godina, završen Drugi svetski rat. U tom najkrvavijem sukobu u istoriji čovečanstva nestalo je više od 50 miliona ljudi, od toga gotovo 31 milion civila.

Toga dana 1945. godine, nekoliko minuta posle ponoći, u razrušenom Berlinu, potpisan je Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, pošto je u žestokim borbama sovjetske Crvene armije za skoro svaku zgradu u tom gradu, 2. maja, skršen i poslednji otpor nacista.

Ceremonijom potpisivanja, koju je organizovao predsednik SSSR-a Josif Visarjonovič Staljin, koji je i diktirao uslove kapitilacije, okončan je rat započet 1. septembra 1939. napadom Nemačke na Poljsku.

Tačni podaci o žrtvama na području bivše Jugoslavije, kao ni ukupnim žrtvama Drugog svetskog rata nikada nisu utvrđeni. Prema izveštaju državne komisije SFRJ, poginulo je i pobijeno 1,7 miliona ljudi, među kojima 304.948 boraca. U novije vreme, pojedini istraživači ukazuju da su u taj broj uračunati i demografski gubici.