Severna Makedonija, brisanje poslednjeg bugarskog cara razgnevilo Sofiju

Bugarsko ministarstvo spoljnih poslova oštro je reagovalo na amandmane kojima je makedonsko Sobranje zabranilo da se manjinska udruženja nazivaju po saradnicima nacističke Nemačke, čime je klubovima "Car Boris Treći" i "Ivan Mihajlov" ostavljeno tri meseca da promene imena ili budu izbrisani iz registra.

"Odluka parlamenta u Severnoj Makedoniji uopšte ne pominje komunizam, totalitarnu i represivnu ideologiju... Još uvek nema zakonskog okvira za rehabilitaciju i kompenzaciju ljudima koji su ubijani i povređivani, tokom vladavine komunizma, samo zbog bugarskog identiteta", saopštilo je bugarsko ministarstvo spoljnih poslova.

Bugarska je u nekoliko navrata kritikovala vlasti u Skoplju zbog navodnog slavljenja Josipa Broza Tita, navodeći da zemlja koja "želi u EU ne može da slavi jednog od najmračnijih diktatora".

Istovremeno, bugarski istoričari smatraju da je za stvaranje makedonskog jezika odgovoran "jugoslovenski šovinizam", sa ciljem "negiranja bugarskog nacionalnog identiteta"

Makedonci su imenovanje kultirnih centara po Ivanu Vanču Mihajlovu i caru Borisu Trećem
doživeli kao provokaciju, jer je nekadašnji lider Vnatrešne makedonske revolucionarne organizacije, ili VMRO, posle sastanaka sa Adolfom Hitlerom i Hajnrihom Himlerom, pokušavao da organizuje nacističke jedinice u Makedoniji i Bugarskoj.

Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji je još ranije protestovala zbog imenovanja udruženja po Ivanu Mihajlovi i poslednjem bugarskom caru, podsećajući na progon makedonskih Jevreja posle odluke Borisa Trećeg da uvede rasne zakone u zamenu za teritorije u Makedoniji.

"Očekujemo da vlasti Severne Makedonije garantuje jednaka prava i slobode svim svojim građanima... To uključuje slobodu tumačenja istorije i mogućnost formiranja političkih stranaka, udruženja i kulturnih centara", navelo je bugarsko ministarstvo spoljnih poslova.

U koncentracioni logor Treblinka deportovana su 7.144 pripadnika jevrejske zajednice u Makedoniji. Samo je nekolicina preživela, a na mestu na kojem je nekada bilo jevrejsko naselje u Skoplju podignut je Muzej Holokausta.

Bugarska je, posle serije dogovora sa Nemačkom, okupirala velike delove Rumunije i Bugarske i donela niz antisemitskih zakona, koje je uglavnom sprovodila na okupiranim teritorijama. Poslednji put, Boris Treći je sa Adolfom Hitlerom razgovarao u avgustu 1943. godine, kada je odbio da se uključi u rat protiv SSSR-a. Umro je od posledica srčanog udara nedugo posle tog susreta, a čitav niz bugarskih istoričara tvrdi da je bio otrovan.

Makedonske vlasti su, još 2001. godine, zabranile da se jedan od bugarskih klubova nazove "Radko", što je bilo jedno od konspirativnih imena koje je koristio Vančo Mihajlov.

Vlasti u Sofiji smatraju da je pre stvarnog početka pregovora Skoplja i EU potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev. Osim toga, Sofija zahteva da se termin "bugarska okupacija u Drugom svetskom ratu" u školskim udžbenicima zameni formulacijom "administracija", što velika većina Makedonaca sa indignacijom odbija.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, iako u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima poslednjeg popisa, živi oko 3.500 Bugara.

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika". Dolaskom na vlast sada već bivšeg premijera Kirila Petkova, atmosfera u Bugarskoj se unekoliko promenila, ali dogovor dveju strana o spornim istorijskim pitanjima još nije ni na vidiku.

Tokom leta, Bugarska je uslovno otvorila vrata početku pregovora Severne Makedonije i Evropske unije, čiji će dalji tok zavisiti od serije ustavnih promena, za koje vlada u Skoplju, bar za sada, nema potrebnu dvotrećinsku većinu.