Čitaj mi!

Politička scena Crne Gore po sistemu: Smenom ćeš me, smenom ću te

U Skupštinu Crne Gore stigao je još jedan zahtev za smenu – njenog predsednika Alekse Bečića. Za početak februara zakazane su sednice na kojima će se raspravljati o poverenju Vladi, smeni njenog potpredsednika i skraćenju mandata parlamenta. Građani i večeras protestuju jer strahuju da će biti izigrana njihova volja sa izbora 2020. Evropa brine zbog sve veće polarizacije crnogorskog društva.

Smenom ćeš me, smenom ću te - to je slika crnogorske političke scene poslednjih dana. Izglasavanje nepoverenja Vladi traži njen potpredsednik Dritan Abazović, i za to ima podršku većine poslanika – svojih i opozicije.

Abazovićevu smenu zahteva njegov šef - Zdravko Krivokapić. Ipak, upitno je da li će njegov predlog dobiti dovoljnu podršku da se nađe na dnevnom redu Skupštine.

"Ja mislim da je to još jedan u nizu 'ajde da kažem kontradiktornih poteza Zdravka Krivokapića. Prosto ako govorimo o ovoj političkoj krizi, nju odlikuje s jedne strane nedostatak vizije određenih političara kojom bi zaštitili ovu sadašnju vladajuću većinu. Kod gospodina Krivokapića vidimo jedan politčki amaterizam koji je doveo do toga da imamo u isto vreme apele za smenu Abazovića, vanredne izbore itd", objašnjava istoričar Bogdan Živković.

Apel šalje i Demokratski front. Od vladajuće većine očekuje da narednih dana razgovara i približi stavove. Jedinstven stav zauzela je opozicija i zato analitičari procenjuju da je epilog krize u njenim rukama.

Andrija Mandić veruje da su na potezu dvojica lidera vladajuće koalicije - Krivokapić i Abazović.

"Mislimo da je najbolje rešenje da dve sukobljene strane i obojica političara podnesu ostavku i omoguće parlamentarnoj većini da ne bude talac njihovog ličnog sukoba. Mi ćemo tražiti održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, da se na izborima razreši politička kriza i svakako želimo da te izbore pripremi tehnička vlada koja bi završila sve ono što nije uradila Vlada Zdravka Krivokapića kad je u pitanju izborna infrastruktura, a tu prvenstveno mislim na sređivanje biračkog spiska", smatra Mandić.

Povratak otpisanog DPS-a? 

Novi izbori ili rekonstrukcija vlade - dva su moguća scenarija posle zasedanja parlamenta u ferbruaru. U drugi ne veruje aktuelni premijer. Poziva se na Ustav i tumači da bez izbora nema novog mandatara.

"Član 103 Ustava Crne Gore, jasno definiše da predsednik Crne Gore samo nakon parlamentarnih izbora, i niti jednom više, ima pravo da u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine Crne Gore, može Skupštini predložiti mandatara za sastav Vlade. Ukoliko bi predsednik Crne Gore, nakon eventualne ostavke premijera ili pada Vlade, predložio Skupštini Crne Gore novog mandatara, nedvosmisleno bi prekršio član 103 Ustava Crne Gore", ističe se u saopštenju Kabineta premijera Crne Gore.

A novi izbori mogli bi da političku scenu vrate na staro i vlast u ruke DPS-a Mila Đukanovića, kažu analitičari. Trentuna dešavanja i mogući scenario posle izbora stavljaju i u kontekst stranog uticaja.

"Nije slučajno da je ovaj ceo plan Abazovića koincidirao sa posetom Vašingtonu. Ovde jasno možemo videti da SAD imaju želju da izoluju DF od bilo kakve mogućnosti vođenja vlasti i da verovatno njihova podrška stoji iza prećutnog dogovora DPS-a i URA. Tako da, imajući to u vidu, dakle jasno je da DPS i sa manjinskom vladom i sa novim izborima može biti neke nove prozapadne koalcije u Crnoj Gori", kaže Živković.

Kriza aktuelne vlade traje gotovo od njenog formiranja krajem 2020. godine. Kulminirala je letos kada je kabinet Zdravka Krivokapića ostao bez podrške Demokratskog fronta nakon izglasavanja Rezolucije o Srebrenici i smene ministra pravde Vladimira Leposavića.