Komemoracija u Ruprehtovoj crkvi – Beč jači od terora

Taj deo grada, nazvan "Bermudski trougao" je za Beč ono što je Skadarlija za Beograd: Prostor kafića, barova, malih galerija i knjižara, u svako doba dana i duboko u noć pun ljudi, mahom mladih.

Tako je bilo i 2.11.2020, u neuobičajeno toplo novembarsko veče, koje su mnogi iskoristili za izlazak uoči novog lokdauna dan kasnije. Naoružan automatskom puškom, revolverom i mačetom, atentator je devet minuta jurio krajem, pucajući bez cilja, osim da ubije što više ljudi, pre nego što je i sam ubijen u akciji specijalne policije Wega.

Državni i gradski vrh se okupio na komemoraciji u Ruprehtovoj crkvi, najstarijoj crkvi u gradu koja, kao i čitav taj kvart uskih nepravilnih ulica nosi izvorni srednjevekovni pečat. Došli su državni predsednik Aleksander van der Belen, kardinal Kristof Šenborn, gradonačelnik Beča Mihael Ludvig, predstavnici vlade i parlamenta.

Ruprehtova crkva je po svemu što se do danas zna bila glavni cilj atentatora. Iako puna, crkva je na taj dan prošle godine ostala zatvorena, jer je služba pomerena zbog probe orkestra duhovne muzike "Zato što verujemo" (Weil ma glaubn). Srećna okolnost, inače bi se žrtve tog dana brojale u desetinama.

Fejzulaj ubijen - bombi nije bilo

Tu je Kutim Fejzulaj i ubijen, na platou ispod severnog zida Ruprehtove crkve. Satima je ležao, jer se policija nije usuđivala da mu priđe bojeći se da je opasan bombama.

Ispostavilo se da bombi nije bilo. Sa svim ostalim pojedinostima atentata se bečka i austrijska policija nosi i danas.

Zna se da je došao pešice iz svog stana, udaljenom nekih sedam kilometara od mesta zločina, noseći oružje i municiju u sportskoj torbi. Zna se da je u tih devet minuta amoka delovao sam, ali da je u vreme pre toga imao podršku nekih tridesetak ljudi sa internacionalne islamističke scene, od Avganistana do južnoslovenskih prostora.

Od tog broja, sedmorica sede u istražnom zatvoru u Beču. Trojica zato što su atentatoru pomagali da dođe do oružja i municije, četvorica jer su ga psihički snažila i bodrila da u slavu Alahovu pobije nevernike. Ironija sudbine i duboka patologija islamizma - među ljudima koje je Kujtim ubio, bio je i jedan musliman.

U delovanju pravne države ostale su dve direktne posledice tog atentata. Prošle zime je usvojen paket anti-terorističkih zakona, koji prvi put definiše religiozni ekstremizam kao novu kategoriju kriminalnog dela. Drugo, Služba za zaštitu ustavnog poretka je reformisana u Direkciju za državnu zaštitu i informativnu službu, čime je policija dobila veća ovlašćenja u praćenju potencijalnih terorista. Primat se sada daje prevenciji, u praksi to znači jačanje policijskog nadzora.

Što se tiče odgovornosti policije za atentat, ona je i dalje predmet javnih i službenih rasprava. Atentator je bio poznat policiji, nalazio se u programu deradikalizacije, nakon što je dve godine pre toga zaustavljen u pokušaju da se priključi snagama takozvane Islamske države u Siriji.

Kada je u leto prošle godine Fejzulaj sa prijateljima putovao u Bratislavu po municiju, slovačka policija je informisala gradsku, bečku Službu za zaštitu ustavnog poretka. Njeni operativci nisu prosledili informaciju istoimenoj nadređenoj državnoj Službi, a ni sami nisu poduzeli ništa, već su sedeli na toj infomaciji.

Komemoracija u Ruprehtovoj crkvi

Na komemoraciji u Ruprehtovoj crkvi, izgovorene su mnoge tople reči, da je grad jači od terora, da demokratska društva neće popustiti pod pritiskom religioznog fanatizma. Crkva je već na ulazu bila obeležena umetničkom instalacijom "Coexist", koja se kao rebus sastoji od polumeseca, jevrejske zvezde i krsta.

"Coexist" se ponavljao u unutrašnjosti kao odjek na nabacanim deko-kutijama šibica. Islamski polumesec semantički otvara poziv za ulazak u crkvu - pitanje je da li je to poziv inkluzije ili provokacije.

Od mora sveća, plastičnih kućišta i plišanih igračaka koje su Bečlije ostavljale prošle godine na mestima smrti petoro žrtava - na neki način je i mladi albanski terorista žrtva - austrijska umetnica Sabine Videnhofer je napravila umetnost. Usitnjeni ostaci memorabilija su integrisani u veće ili manje oktogone prozirnog Murano-stakla. Oni se ovih dana prodaju na službeno sponzorisanim aukcijama, sa kojih sav prihod ide za pomoć porodicama ubijenih.

Godinu dana posle atentata, Beč, kao i drugi evropski gradovi, pokušava da uveri sam sebe kako je sublimacija terora kroz umetnost univerzalno sredstvo protiv buđenja novih generacija islamističkih ekstremista.