Reporter RTS-a sa srpskim vatrogascima na Eviji

Evija živi od prodaje meda, seče drvne građe i turizma. Košnice i stabla odneo je požar, koji je progutao trećinu ostrva. Da nije bilo vatrogasaca, nastradala bi i naseljena mesta u koja dolaze turisti.

"Ako bi požar otišao gore na planinu, na vrh, došao bi i ovde", kaže Iljas Iljopulos.

To bi bio kraj za Eviju, tvrdi Iljas, nekada stanovnik Beograda, sada hotelijer na Eviji.

"Pod prvo, želim da zahvalim Srbima, braći pravoslavnoj jer ste došli da pomognete, i najbitnije vašim vatrogascima da se zahvalim, kako oni bez straha, bez ičega ulaze u veliki požar da ga gase", kaže Iljas.

A, oni su stigli iz Jagodine, Rume, Sremske Mitrovice, Niša, Beograda – cele Srbije. I ovi na kopnu koji su peti dana u gareži i plamenu. Kao i momci koji su u vazduhu nad vrelinom isto toliko dugo.

"U našem iskustvu nismo imali priliku da radimo sa područjima koja su zahvaćena ovolikim nivoom požara, tako da, po dolasku na Eviju, mi smo bili svesni da je celo ostrvo pokriveno dimom", kaže Nenad Nedić, komandant helikopterske jedinice MUP-a.

Nedić kaže da osećaju zahvalnost Grka – od kolega u bazi, do ljudi kojima spasavaju dom, stado ili setvu.

"I taj neposredni kontakt sa stanovništvom gde mi izvršimo sletanje – donose nam vodu, voće, neki vid osveženja", kaže Nedić.

Klima ga, ipak, još ne da. I dalje sunce prži borove zapaljive šume. 

"Mi smo sad u stanju dežurstva, pripravnosti, ako negde ima potrebe da li je Peloponez, da li je Evija – čekamo naređenje", kaže Nedić.

Pre samo tri godine u Matiju, jednom od prigradskih atinskih naselja preko 100 ljudi izgubilo je život zbog vatre. Grčka to pamti. Spaljena zemlja i rastinje vidljivi su i danas na periferiji Atine. Vatra je prešla čak osam traka auto-puta. I zbog toga su svi još uvek na oprezu. I biće još danima.