Čitaj mi!

Kako je Jugoslavija razdvajala Bugarsku i Makedoniju

Gotovo 30 godina Makedonija pokušava da postane članica NATO-a i Evropske unije. Prvo joj je uspelo, posle više od 27 godina i to tek pošto je promenila ime. Za Evropsku uniju se traži i više. Koliko daleko je Severna Makedonija spremna da ide i da li menja sopstvenu istoriju i identitet?

Svoju odiseju ka Evropskoj uniji i NATO-u počela je kao Makedonija, odnosno Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, koja se u međunarodnim nastupima borila protiv tih epiteta.

Prvi korak ka integracijama ostvarila je posle više od četvrt veka i to tek kada je, posle dogovora sa Grčkom, promenila ime u Republika Severna Makedonija.

Ali tu nije kraj.

Sada se traži i više – da se odrekne jezika, nacionalnih heroja i identiteta, odnosno – da prizna bugarsko poreklo.

Paradoks je što je sam premijer Severne Makedonije Zoran Zaev otišao i korak dalje i to u intervjuu bugarskoj novinskoj agenciji.

"Već smo promenili više od 20 tabli širom zemlje, na kojima je pisalo 'bugarski fašistički okupator'. Bugarska nije fašistička zemlja, Bugarska je naš prijatelj. U početku, postojala je (u Makedoniji) neka administracija. Posle toga, Bugarska ustaje zajedno sa antifašistima, bori se za slobodu, demokratiju i nesumnjivo je deo antifašističkog fronta. Bugarska i makedonska vojska oslobodile su Krivu Palanku, Kumanovo, Skoplje i sav taj deo. I to je lep deo naše istorije, što nas čini još jedinstvenijim. Govorim istorijske činjenice koje moramo naučiti, jer nam prošlost to nije dozvoljavala", rekao je Zaev u intervjuu agenciji BGNES.

A ta prošlost koja je posvađala Makedonce i Bugare je, prema oceni Zaeva, vreme Titove Jugoslavije, države u kojoj je nastala Socijalistička Republika Makedonija, iz koje je i nastala današnja samostalna makedonska država, kako god da se zvala.

"Dužnost je svih građana, a i nas političara, da približimo svoje narode, jer su ih dugi niz godina udaljavali jedne od drugih različite vlasti, posebno iz vremena bivše Jugoslavije", razjasnio je svoj stav Zaev.

Bilo je to pre pet dana, ali i dalje su otvorena pitanja da li Zaev toliko ne zna istoriju ili je pak svesno tumači po sopstvenom nahođenju.

"To je poltronski jedan gest koji je prvo – strašno poniženje za same Makedonce koji su se mučili da izgrade identitet, jer ih Bugari nikad neće smatrati Makedoncima. U najboljem slučaju mogu da ih smatraju kao Srbi Crnogorce – kao neku vrstu Bugara koji eto tako imaju neku svoju državu", kaže istoričar Predrag Marković.

Da li Zaev istoriju ne zna ili je samo tumači tako, manje je važno, smatra profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić, jer "činjenica je da govori pogrešno".

"To što Zaev govori na liniji je negiranja makedonskog identiteta i jezika i nacije i države i samim tim i makedonske prošlosti", kaže Životić.

Protesti u Skoplju, zadovoljstvo u Sofiji

U Skoplju je burno, protestuje opozicija, koja traži od Zaeva da se izvini narodu i podnese ostavku. Čak je i Branko Crvenkovski, bivši makedonski predsednik i osnivač Socijaldemokratskog saveza na čijem je čelu sada Zaev, pozvao stranku da se ogradi od stavova Zaeva, a dok se to ne dogodi, on svoje članstvo zamrzava.

"Prošlo je više od pet dana od intervjua, ali debata ne jenjava i svaki dan se govori o nečemu novom od onog što je Zaev rekao. On je očiglednu istorijsku činjenicu da je to bila bugarska okupacija nazvao administracija, što naravno da je uvredilo osećanja mnogih Makedonaca", ocenjuje novinar iz Skoplja Srđan Ivanović.

Nisu zadovoljni ni u Mešovitoj komisiji o istorijskim pitanjima Bugarske i Makedonije. Dragi Đorđijev, kopredsednik Komisije i istoričar iz Skoplja, smatra da istoriju ne treba politički zloupotrebljavati.

"Premijer nije istoričar i zato on ima svoje viđenje istorije, ali mi znamo situaciju i ulazak bugarske vojske 1941. nije ništa drugo osim okupacija i ne može se drugačije zvati. To je napisano i u istoriografiji jugoslovenskoj i evropskoj i to je klasičan primer okupacije i ne može drugačije da se definiše", kaže Đorđijev.

U Bugarskoj, koja je nedavno zaustavila otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, uslovivši ih priznanjem da je makedonsko poreklo u stvari bugarsko, intervju Zaeva je, očekivano, dobro primljen.

"Taj intervju je primljen interesantno, neki su rekli – najzad neki predstavnik Skoplja da kaže kakva je bila istina i to je sve prihvaćeno dobro. U Bugarskoj imate ljude koji na društvenim mrežama komentarišu da je to dodvoravanje Bugarskoj, ali ipak je to dobar početak odnosa koji su bili u veoma neprijatnoj situaciji posle 10. novembra, kada je Bugarska uložila veto na put Severnoj Makedoniji", kaže Nikolaj Krastev, novinar iz Sofije.

Ali ulje na vatru dodao potpredsednik Vlade Bugarske Krasimir Karakačanov.

"Da budemo precizni – Karakačanov je rekao da 'Zaev kao svaki Bugarin shvata dan kasnije', naravno da se tu radi o negiranju makedonskog identiteta, to se u Bugarskoj radi oduvek", kaže Srđan Ivanović.

Da bi pokazao da, iako se, po opštoj oceni, dodvorava Bugarima, ipak nije Bugarin, kao što kaže Karakačanov, Zaev se oglasio na fejsbuku porukom da on govori makedonski jezik i da će se taj jezik govoriti i u Evropskoj uniji, kao i da uvrede i mržnju treba ostaviti u prošlosti.

U međuvremenu, premijer Bugarske Bojko Borisov za Frankfurter algemajne cajtung ocenio je da su bugarski komunisti pod okriljem Moskve posle Drugog svetskog rata iz ideoloških razloga Bugare u Makedoniji silom pretvarali u Makedonce.

Šta se zaista dešavalo tokom Drugog svetskog rata? Treba li Severna Makedonija na Bugare da gleda kao na okupatore ili na administratore?

"Bugarska nije direktno učestvovala u ratu protiv Kraljevine Jugoslavije, ali je dan po kapitulaciji Kraljevine uputila svoje snage na jug Srbije i u Makedoniju, tako da se ne može govoriti o administriranju nego o okupacionoj vlasti, s tim što su na tom prostoru počinjeni i ratni zločini i mnogi imovinski delikti organizovani od strane okupacione vlasti", kaže Životić.

"Bugarska sve vreme traži od Makedonije da prizna istoriju na način kako je ona vidi, a to je da do 1944. mi smo bili povezani sa Makedonijom, to je stav Vlade Bugarske i naš jugozapadni sused mora to da prizna", kaže Nikolaj Krastev. Objašnjava da Bugarima posebno smeta termin "okupacija".

"U Bugarskoj se ljudi pitaju zašto su samo Bugari bili fašistički okupatori u Makedoniji, kad su tamo bili Italijani, zašto se o njima niko ne izjašnjava tako, zašto o Nemcima ne govore kao o fašističkim okupatorima i to što su Bugari 'Tatari fašisti' to iritira Bugare", ocenjuje Krastev.

"Za razliku od južne Srbije, gde su činili zločine, u Makedoniji su se Bugari ponašali kao u svojoj zemlji i budući makedonski komunisti, kao npr. Kiro Gligorov, najnormalnije su strudirali u Sofiji. Za razliku od drugih krajeva naše zemlje, Makedonci jedva da su osetili rat. Ako poredimo ulogu Bugarske sa Makedonijom ili kosovskim Albancima, Bugari se jesu više borili protiv fašista. Bugari su promenili stranu, ali i dobar deo Hrvata je promenio stranu, tako da taj argument nije besmislen. Ali važno je da Bugari, kad su prešli na stranu naše vojske, verovali su da će živeti u istoj državi. I Tito i Dimitrov su maštali o balkanskoj federaciji u kojoj bi Makedonija bila most povezivanja", objašnjava Marković.

Uloga Jugoslavije u bugarsko-makedonskim odnosima

Ako je Zaev zarad evrointegracija Severne Makedonije spreman da pređe na bugarsko istorijsko stanovište, ima li pravo da osporava ulogu Jugoslavije? I mogu li Makedonci sa Bugarima naći neke tačke istorije koje su, kako bi Zaev rekao, zajedničke?

"Mogli bi, nego je ružno da traže kompromis na račun Jugoslavije i Srbije. Niko njima ne brani da se vrate u zagrljaj majke Bugarske, ali oni znaju da oni ne bi postojali da nije bilo Jugoslavije", kaže Predrag Marković.

"Prostor Makedonije u geografskom smislu daleko je širi od današnje Republike Severne Makedonije i obihvata i Vardarsku i Pirinsku i Egejsku Makedoniju, pa čak i jug Srbije i deo Albanije, to je geografski. Ali činjenica je da su se Makedonci kao nacija konstituisali samo na onom prostoru koji je bio u sastavu Kraljevine Jugoslavije od 1912-1913. i na prostoru jugoslovenske države, tu su doživeli nacionalnu emancipaciju", objašnjava Aleksandar Životić.

"Nesumnjivo je da je Makedonija najveći prosperitet doživela u Jugoslaviji i to ne može da se negira. Doživela je tad i kulturnu i nacionalnu afirmaciju", kaže istoričar iz Skoplja Dragi Đorđijev, koji podseća da su za vreme SFR Jugoslavije izgrađene sve najvažnije institucije i kulturne i naučne i društvene i da to nijedan istoričar neće osporiti.

"Makedonci ne gaje kult prema komunizmu, ali drugo zasedanje AVNOJ-a, kada je Makedonija priznata od sunarodnika u Jugoslaviji, makedonski jezik i 1944. kada je formirana Socijalistička Republika Makedonija – to je temeljac! I Makedonci su jako osetljivi na to i to što je rekao Zaev nije se svidelo mnogima, a tu uključujem i desno orijentisane čak i VMRO, koji su bili za samostalnost – čak i oni imaju poštovanje prema tom delu istorije. Tako da smo povodom ove izjave za 29. novembar na mrežama videli poplavu petokraka i trobojki i to upravo je suprotno od onog što je Zajev mislio da će postići tim intervjuom", objašnjava novinar iz Skoplja. Smatra da je ključno u svemu to što je Zaev "poverovao da ima mesijansku ulogu nakon što je posle 27 godina sa Grčkom rešio spor", ali objašnjava da je to ipak bilo lakše, jer ime države ne zadire toliko u identitet, dok će sa Bugarskom biti teže.

Čiji je Goce Delčev?

Posle Prespanskog sporazuma, kada je država dobila ime Severna Makedonija, Zaev je obećao: ime se menja, ali nacionalni simboli ostaju. Uključujući i himnu.

Vrlo brzo, na prijemu u Ambasadi SAD u Skoplju prošle godine, otpevana je makedonska himna bez stihova u kojima se pominje Goce Delčev.

Pevačica se tada pravdala da je slučajno pogrešila. Da li je greška zaista slučajna kako je tvrdio i premijer Zaev, znaće se uskoro, jer Bugari tvrde, i to je jedan od njihovih zahteva, da je Goce Delčev njihov.

Inspirator Ilindenskog ustanka, koji Makedonci slave kao nacionalni praznik, u Beogradu je pola veka imao ulicu koju je pre četiri godine ustupio Maršalu Tolbuhinu, što je izazvalo negodovanje Makedonaca u Srbiji.

Da li su sada spremni da nacionalnog heroja prepuste Bugarima ili je moguć kompromis? Čiji je Goce Delčev, mešovita bugarsko-makedonska komisija još nije utvrdila.

"Još se diskutuje o Delčevu. Komisija ne može da odredi identitet onih koji su živeli pre 120 ili 150 godina. Mi razgovaramo o tome može li da bude nacionalni heroj i u Makedoniji i Bugarskoj i da u ime dobrosusedstva i zajedništva, zajednički slavimo npr. datum njegovog rođenja. Mi o tome razgovaramo, a u javnosti se nameće pitanje čiji je, sve to donekle i otežava rad Komisije", kaže njen kopredsednik iz Skoplja Đorđijev.

"Goce Delčev je istovremeno i Bugarin i Makedonac", kategoričan je Predrag Marković, koji navodi da se u vreme Delčeva verovalo da su Makedonci "posebno junačka i ratoborna vrsta Bugara".

"Ako mene kao novinara pitate imaju li Makedonci pravo na Delčeva – naravno da imaju! Ali Bugarska i Makedonija moraju da se dogovore, da izgrade neki put koji bi se zvao Delčev i koji bi ih povezivao", kaže novinar iz Sofije.

I dok se vlast u Severnoj Makedoniji nada čudu i da će im u decembru ipak biti odobren početak pregovora, Makedonci već gube evroentuzijazam, a Bugari ne odustaju.

"Potpredsednik Vlade Bugarske je izjavio da su Grci i Makedonci pregovarali 28 godina i rekao je da i Bugarska može isto toliko da čeka, a ja mislim da niko nema vremena za čekanje, jer su evrointegracije bitne za prosperitet regiona", ocenjuje Krastev.

"Kad govorimo o evroentuzijazmu, koji je bio nekada na nivou od 90 odsto, sad mogu da kažem da ga je sve manje i da smo skoro 50 odsto evroskeptici. Znači, pola stanovnika zemlje više ne želi po svaku cenu u Evropsku uniju, a posebno ako treba da se odreknemo prava na jezik, da to bude neki zapadni dijalekat bugarskog ili da se odreknemo istorije i još nekih stvari koje Bugarska traži", objašnjava novinar iz Skoplja.

Nakon što su se pre dve godine dogovorili sa južnim susedom oko do tada najvećeg problema, imena, sada je Makedoncima istočni sused otvorio novi i to još veći problem. Vlast u Skoplju i ovoga puta pokušava da bude konstruktivnija nego što bi iko mogao da zamisli. Ali izgleda da ni to neće biti dovoljno.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">