Da li će rad Ustavnog suda BiH dovesti do "RSegzita"

Skupština Republike Srpske odlučila je gotovo jednoglasno – od 74 poslanika, 72 su podržala osam zaključaka u vezi sa, kako je navedeno, antidejtonskim delovanjem Ustavnog suda BiH.

Među njima je i ona koju je naglasila predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović: "Narodna skupština Republike Srpske obavezuje predstavnike Republike Srpske u institucijama BiH da obustave donošenje bilo kakvih odluka u organima BiH do usvajanja Zakona o prestanku mandata stranih sudija i izboru domaćih sudija u Ustavnom sudu BiH i njegovog stupanja na snagu."

Šta je u stvari problem u vezi sa Ustavnim sudom

Ustanovljen je Dejtonskim sporazumom, a sa radom počeo nešto kasnije, maja 1997. godine.

Čini ga devet sudija i to šest iz redova tri konstitutivna naroda - tako što Skupština Republike Srpske bira dvoje sudija, a Predstavnički dom Federacije BiH četvoro sudija.

Preostalih troje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, posle konsultacija sa Predsedništvom Bosne i Hercegovine.

Sudije ne mogu biti državljani susednih zemalja. Tako su u Ustavni sud izabrani Đovani Graso iz Italije, Tudor Pantiru iz Moldavije i Margarita Caca Nikolovska, iz Severne Makedonije.

"Po definiciji BiH nije suverena, ona je protektorat, jer starateljstvo postoji od strane OHR-a i visokog predstavnika koji je sebi uzeo pravo da je ustavotvorac i on je nametao zakone koje je potvrđivao Ustavni sud. Ova BiH današnja funkcioniše po nametnutim zakonima visokog predstavnika i Ustavnog suda, a ta tri stranca u Sudu su dokaz da BiH nije suverena država", kaže Siniša Karan, generalni sekretar Vlade RS i predsedavajući Saveta za zaštitu ustavnog poretka RS.

"Problem je što su morali strani pravnici da se pojave u tom sudu i to govori da zemlja nije suverena, a taj je protektorat od jedne strane – nema tu neke Kine ili ned'o bog da je tu neki Rus ili Grk", komentariše Vule Žurić, pisac rođen u Sarajevu, prilike u BiH.

Za Ustavni sud važe drugačija pravila

Odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće, a donose se prostom većinom glasova.

I to možda ne bi bilo problem da je u nekoj drugoj zemlji, ali u Bosni i Hercegovini je drugačije.

Naime, u svim zajedničkim institucijama nijedna odluka ne može da bude usvojena, ako nema podršku predstavnika sva tri konstitutivna naroda.

Za Ustavni sud ta pravila ne važe – u pojednostavljenom prevodu: troje stranih sudija i dvoje domaćih mogu da preglasaju ostale. Ili - kako kažu u Srpskoj – u ustavnom sudu Bošnjaci imaju "pet od devet ruku".

I nekadašnji ambasador u Sarajevu Ninoslav Stojadinović kaže da je "sistem tako uređen" da u Ustavnom sudu uvek strane sudije uz dvoje iz redova bošnjačkog naroda mogu da preglasaju Srbe i Hrvate.

"Tri plus dva uvek je više od pet", pojašnjava Stojadinović princip rada Ustavnog suda BiH.

Generalni sekretar Vlade Republike Srpske potvrđuje da se do sada tako odlučivalo i da je praktično princip rada Ustavnog suda suprotan Ustavu BiH.

U tom kontekstu tumače i najnoviju odluku Ustavnog suda, koja je povod za aktuelnu krizu.

"Jedan član zakona, a digla se cijela država!"

Skupština Republike Srpske usvojila je prošle godine Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim je definisano da je državno poljoprivredno zemljište - svojina Srpske.

Međutim, Ustavni sud kaže da je to imovina Bosne i Hercegovine.

To znači da bi više od 85 hiljada hektara zemljišta u 25 opština i gradova, od Lijevča do Semberije, pa i u Hercegovini, vlasnički - sa entitetskog nivoa bilo prebačeno na centralni.

U Republici Srpskoj smatraju da im se tom odlukom zemljište otima, ali i da bi mogao da bude narušen dejtonski odnos po kojem oko 51 odsto teritorije BiH pripada Federaciji, a 49 procenata Srpskoj.

"Kako to izgleda benigno, jedan član zakona, a digla se cijela država! A to je samo povod, oni su ponizili Republiku Srpsku, prvo su nam uzeli simbole, a sad idu direktno i zadiru i u teritoriju", kaže Siniša Karan.

Petar Kočić i situacija u BiH

Vule Žurić smatra da situacija u BiH danas podseća na pripovetke Petra Kočića.

"To je kao kod Kočića u 'Sudaniji', igranje sistema i izrugivanje onoga što bi trebalo da bude najsvetije, sve vrijeme govorite kako je to država građana, a u stvari je to država naroda gdje uz pomoć 'glavate gospode' dva naroda preglasaju treći narod. Ili uz pomoć onoga što je nekad bilo Osmansko carstvo... Slikovito govorim, nije se teško vratiti i Andriću. I kad ste u manjini - ne preostaje vam ništa drugo nego da se batrgate", kaže Žurić.

Ovo je najnovija, ali nikako i jedina odluka Ustavnog suda koja je izazvala nezadovoljstvo u Republici Srpskoj.

Mogu li strane sudije biti zamenjene

A to otvara pitanje – da li bi odluke bile drugačije ako bi troje stranih sudija bile zamenjene domaćim.

Njihov mandat prvobitno je trebalo da traje pet godina, taj rok je već istekao.

Drugo ograničenje je navršenih 70 godina - dvoje stranih sudija ove godine će imati toliko, treći – već naredne.

Da li to znači da bi sada zaista moglo da dođe do promene u Ustavnom sudu?

I kako će se, do tada, u zajedničkim institucijama ponašati predstavnici Republike Srpske?

Karan pojašnjava da će predstavnici RS biti u institucijama, prisutni na sednicama, ali da će glasati protiv svake odluke. To je, kako kaže, njihov vid borbe koja je u skladu sa Ustavom.

Stojadinović: RSegzit nije moguć

Ako na kraju ipak ne budu zamenjene sudije, da li to znači kraj ovakve Bosne i Hercegovine? I da li je moguć RSegzit?

Nekadašnji ambasador u Sarajevu misli da RSegzit nije moguć.

"To je zanimljivo goodbuy i welcome, ali međunarodna zajednica nikada to ne bi dopustila, kao što ni Srbi i Hrvati ne bi prihvatili unitarizaciju BiH, jer bi to vodilo situaciji pre početka rata i majorizaciji bošnjačke strane", pojašnjava Ninoslav Stojadinović.

"Postojeći Dejtonski sporazum konzumira pravo na saoopredeljenje, a ono će se afirmisati onog trena kad se vidi da građani RS ne mogu da ostvare svoja građanska, ekonomska, kulturna, socijalna i ljudska prava", kaže Karan.

"Sve liči na Nadrealiste"

Vule Žurić ima slikovito pojašnjenje: "Ako hoćemo malo da rasteretimo situaciju, možemo reći da sve ovo liči na nesnimljeni nastavak skeča Nadrealista šta je bilo psoleije sarajevskog zida ili dolaska predstavnika EU, ali i pokazuje da Dodik zna svoj posao i namjerno je to rekao onim eklektičkim engleskim kako to kaže Bregović, namjerno je povukao te paralele."

Na kraju, ako već citiramo Gorana Bregovića, Republika Srpska sigurno neće pristati "da bude sve što hoće" Ustavni sud. I zato će sve ovo teško "prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš".