Istraga nije utvrdila kako je Praljak došao do otrova

Nakon što je Slobodan Praljak izvršio samoubistvo nastala je sumnja da su izvršena dva kaznena dela.

Prvo se odnosi na činjenicu da je cijanid, kojim se Praljak ubio, prema holandskom Zakonu o lekovima zabranjena supstanca. Istraga je, javlja regionalna N1, pokazala da je Praljak popio smrtonosnu dozu kalijum-cijanida rastvorenog u vodi.

Druga sumnja se odnosila na to da je Praljak dobio pomoć od drugih prilikom pripreme samoubistva. Istraga je pokušala da utvrdi kako je otrov dospeo u sudnicu.

Pregledani su snimci nadzornih kamera, saslušani razni svedoci i pregledane prostorije u kojima je Praljak boravio, kao i dokumenti i nosači podataka. Međutim, ništa nije pojasnilo na koji način i gde je Praljak nabavio otrov.

Praljak je pre suđenja proveo kratko vreme u dve prostorije bez video-nadzora: u toaletu i u prostoriji za zadržavanje, jednoj vrsti čekaonice. U toku naknadnog pretresa nije pronađeno ništa značajno.

Tužilaštvo je navelo i da se na temelju izjava svedoka može zaključiti da je Praljak duže vreme razmišljao o samoubistvu. Tako je, na primer, dao da se njegove lične stvari pošalju u Hrvatsku i u raznim prilikama se opraštao od određenih osoba.

Nakon njegove smrti pronađeno je oproštajno pismo u kome je Praljak napisao svojoj porodici da je još davno doneo odluku da okonča svoj život, u slučaju da bude proglašen krivim.

"Ne može se isključiti da je Praljak već (prilično) dugo posedovao taj otrov. Kalijum-cijanid se može čuvati u suvom obliku i već je neznatna količina tog otrova smrtonosna. Kada se gleda s te strane nije ni čudno da su unos i čuvanje te materije ostali neprimećeni", navelo je tužilaštvo.

Presuda Slobodanu Praljku 

Slobodan Praljak je u haškoj sudnici, nakon što mu je potvrđena kazna zatvora od 20 godina zbog ratnih zločina, ispio otrovnu tečnost iz bočice.

"Slobodan Praljak nije ratni zločinac i s prezirom odbacujem vašu presudu", uzviknuo je penzionisani general-pukovnik Hrvatske vojske i HVO-a pre nego što je popio otrov.

Praljak je proglašen krivim za ratne zločine i udruženi zločinački poduhvat na teritoriji Bosne i Hercegovine.

On je, kao i Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Milivoje Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić, osuđen za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona ili običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija.

Praljak je konkretno osuđen za ubistvo, hotimično lišavanje života, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju, protivpravno zatvaranje civila, prisilni rad, nečovečna dela, nečovečno postupanje, protivpravno i bezobzirno uništavanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama namenjenim religiji ili obrazovanju, protivpravne napade na civile i protivpravno terorisanje civila.

Takođe je osuđen za protivpravno i bezobzirno oduzimanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom i pljačkanje javne i privatne imovine po osnovu treće kategorije odgovornosti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu.