Veliko Trnovo, prestonica bugarske duhovnosti

Nekada je bilo Trnovo, nazvali su ga Veliko zbog slavne istorije. Kao neosvojiva tvrđava u 12. veku prkosilo je vizantijskom carstvu i bilo prestonica bugarskog cara Asena Drugog.

Carev prijatelj i diplomatski zastupnik Sveti Sava, Trnovo je posetio poslednji put na povratku iz Konstantinopolja.

U Crkvi Svetih četrdeset mučenika u Velikom Trnovu Sveti Sava je održao svoju poslednju liturgiju na Bogojavljenje 1236. godine, posle toga se razboleo i upokojio.  

Žitija beleže čuda koja su se dešavala dok su mošti srpskog svetitelja bile u ovoj crkvi. Bugari, kao i Srbi, slave Svetog Savu.

"Zaista tako je i bilo. Postoje i u narodnoj književnosti postoje takve priče i legende šta je bilo, šta se dešavalo. Ipak najvažnije je da Sveti Sava nas povezuje", kaže Hristo Bondžolov, rektor Velikotrnovskog univerziteta.

U varošici koja odiše balkanskim šarmom donet je i prvi bugarski ustav.

"U zgradi ustavotvorne skupštine ovde je pre 140 godina, na ponos Bugarske, izglasan prvi Ustav. Bio je najnapredniji u celoj Evropi i svima je garantovao jednakost pred zakonom", ističe Javor Notev, potpredsednik bugarskog Sobranja.

"U okolini Velikog Trnova ima 37 manastira i Trnovo je još poznato i kao bugarska Sveta gora. Najpoznatiji objekat je tvrđava Carevec, a ove godine očekujemo posetu milion turista", navodi Daniel Panov, gradonačelnik Velikog Trnova.

Neki od njih sigurno će želeti da vide Bugarsku u malom – park sa minijaturnim bugarskim znamenitostima.