Čitaj mi!

Kamen spoticanja na crnogorskom putu ka EU

Brisel pozitivno ocenjuje realizaciju evropske agende u Crnoj Gori. Međutim, zakonodavni okvir nije dovoljan, iz Brisela traže rezultate u praksi.

Neravnopravan položaj LGBT populacije u Crnoj Gori, samo je jedna od nekoliko zamerki u godišnjem izveštaju Evropske komisije. Međutim, Brisel pozitivno ocenjuje realizaciju evropske agende, što vlada u Podgorici tumači kao napredak Crne Gore u integracionim procesima. Zbog tog, višeg nivoa odnosa na relaciji Brisel-Podgorica, iz Evropske unije najavljuju oštriji stav u pregovaračkom procesu s tom zemljom.

Zakonodavni okvir nije dovoljan. Iz Brisela se traže rezultati u praksi. EU kritikuje, od napada na novinare, neravnopravnosti žena i LGBT populacije, preko nekritičkog subvencionisanja privatnih vlasnika fabrike, poput "Kombinata aluminijuma", do visokopolitizovane državne uprave i njenih slabih kapaciteta. To su, u najkraćem, glavne kritike Evropske komisije, ali i nevladinih organizacija i opozicije u Crnog Gori.

"Pritisaka će biti sa svih strana. To vam je realnost procesa pridruživanja. Ukoliko želite da napredujete, morate da odgovarate na zahteve, a oni su vrlo konkretni i sve će biti konkretniji kako bude proces pregovora odmicao", rekla je članica Radne grupe za poglavlje 23 Jovana Marović sa instituta Alternativa. 

U Podgorici očekuju da će poglavnja 23 i 24, koja se tiču borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, biti otvorena do kraja godine.

Predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Slaven Radunović objašnjava da će u momentu kada se poglavlja 23 i 24 otvore, "vlast u Crnoj Gori povući ručnu kočnicu, kada su u pitanju evrointegracije, jer će se ticati direktno njenih interesa."

U Evropskom pokretu Crne Gore ne misle tako, veruju da će ova vlada ostati do kraja mandata, ali su  mišljenja da će borba protiv korucije i kriminaliteta biti veliki problem.

Predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović kaže da je upravo to kamen oko kojeg će se Crna Gora spoticati u toku samog procesa pridruženja.

"Mislim da će kao i sve druge zemlje u regionu, Crna Gora verovatno patiti od tih boljki i kad postane članica EU", objašnjava Radulović.

Iako je Crna Gora ispred Srbije u procesu evropskih integracija, zvaničnik iz Brisela Eduard Kukan smatra da će dve zemlje, za osam do 10 godina, zajedno ući u Evropsku uniju.

Članica Radne grupe Jovana Marović, međutim, smatra da Srbije i Crna Gora moraju da se posmatraju odvojeno.

"To (što nas uzimaju zajedno) je vrsta pokazatelja na koji način Evropska unija posmatra zemlje u regionu. To vam je, takođe, i potvrda one stalno potencirane priče da je, u krajenjem, uvek politička odluka da li će se neka zemlja pridružiti EU ili ne", kaže Marović.

Jedan od velikih problema Crne Gore biće administrativni kapaciteti koji su daleko od profesionalnih. U državi sa 600 hiljada stanovnika, treba naći stručnjake za mnoge oblasti.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">