Kineski balon iznad SAD – slučajnost, provokacija ili test

Nad Ameriku – i Severnu i Južnu zalutali su civilni baloni. Vetar ih odneo! Insistiraju Kinezi i smenjuju šefa meteorologa. Preterali ste – reaguju u Pekingu, kada je američki F-22 nad Atlantikom oborio letelicu veličine tri autobusa.

Saga o kineskom balonu, koji je osam dana plovio američkim nebom i iznad nuklearnih skladišta, ima i elemente farse, ali tumači se i kao dokaz više da svedočimo novom hladnom ratu.

"Odnosi koji su inače veoma loši i na veoma niskom nivou, možemo da kažemo da su sada za jedan stepen još pokvareni. Odložena je poseta Blinkena. Međutim, ne smatram da će to suštinski uticati na njihove odnose", kaže prof. Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka.

Docent Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković smatra da još uvek ne ulazimo u doba koje može da se nazove novim hladnim ratom.

"Ono to nije ni po stepenu pretnji ni po intenzitetu, ali čini se da se bude duhovi prošlosti i da ono čemu svedočimo danas jeste produbljeno nadmetanje između Kine i SAD koje više nije samo ekonomsko i nije samo tehnološko, već dobija i bezbednosnu dimenziju", dodaje Nedeljković.

Otkud balon umesto modernijih sredstava poput satelita

Rivalitet super sila je toliki da se navodni špijunski balon ocenjuje kao skromna bezbednosna pretnja. Nije ni detektovan prvi put. Bilo ih je i u vreme Trampa. Ajzenhauer ih je slao iznad Sovjetskog Saveza i tvrdio – reč je o meteorološkim balonima.

Danas i pitanje – otkud balon umesto modernijih sredstava poput satelita. Za početak, sa visine do 25 kilometara balon može bezbedno da snima.

"Kao što je slučaj sa meteorološkim balonima, koji mogu da ponesu čitav niz instrumenata visoko u atmosferu, balon zaista omogućava da se vrlo različita oprema može zakačiti za njega. Kada od odleti na neku teritoriju, vrlo stabilno se mogu snimati predmeti na zemlji uz pomoć bilo običnih kamera, bilo infracrvenih ili nekih drugih instrumenata", naglašava Slobodan Bubnjević, novinar.

Zašto baš sada 

Nagađa se i zašto sada. Slučajnost, provokacija ili odgovor?

"Moguće je da je zbog najnovijeg američkog aranžmana sa Filipinima oko korišćenja i dodatnih baza, čime bi se njihov broj popeo na devet koje bi američke trupe mogle da koriste tako blizu oko 300 kilometara od Tajvana u neposrednom kineskom susedstvu, Kina odlučila da izazove Ameriku na način da američka uvreda ili odgovor ispadne pomalo bizaran ili smešan, a da opet pokaže koliko Amerika zapravo nije superiorna", ističe profesorka Mitrović.

"Ovaj balon je imao čini mi se i neku psihološku dimenziju, jer ako ste imali nešto veličine tri autobusa iznad teritorije SAD, to može da bude i nuklearno naoružanje. Sa druge strane, ima i bezbednosnu dimenziju i ovim se ispipavala i bezbednosna arhitektura SAD, odnosno kako ona funkcioniše", poručuje Nedeljković.

Umesto balona, u vazduhu su ostala nagađanja o poseti prvog čoveka Američkog kongresa, republikanca Kevina Mekartija Tajvanu. Upućeni su uvereni da bi mogao da krene stopama prethodnice iz redova demokrata Nensi Pelosi. I da će do tada incident sa balonom biti zaboravljen.