уторак, 10.01.2023, 14:45 -> 17:00
Извор: Taнјуг
NATO i EU potpisali treću Zajedničku deklaraciju
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta EU Šarl Mišel su u sedištu Alijanse u Briselu potpisali treću Zajedničku deklaraciju između dve organizacije.
Na konferenciji koja je usledila, podržali su i pozdravili vojnu pomoć Ukrajini koju su najavile Francuska i Nemačka.
"Pozdravljam nove najave SAD, Nemačke i Francuske da će poslati nove tipove oklopnih borbenih vozila", izjavio je Stoltenberg i dodao da je posebno važno da to oružje takođe mora da dobije "neophodnu municiju, rezervne delove, trening i održavanje sistema".
Zajednička deklaracija ima za cilj da "pojača saradnju i koordinaciju nakon ruske invazije na Ukrajinu" koja je, kako kaže deklaracija, "narušila evropski bezbednosni poredak".
Za Stoltenberga, ova zajednička deklaracija "potvrđuje da NATO ostaje osnova zajedničke odbrane i ključna organizacija za evroatlantsku bezbednost. Ali takođe priznaje vrednosti sposobne evropske odbrane koja doprinosi našoj bezbednosti".
Taj dokument je ključna tačka za evroatlantsku bezbednost i stabilnost, a NATO i EU podižu partnerstvo na viši nivo, s obzirom na "pretnje i izazove" koji "evoluiraju po obimu i veličini", kako je izjavio Stoltenberg.
"EU i NATO sada su spremni da podignu saradnju na viši nivo, a to znači da se okrenu prema rastućoj geostrateškoj konkurenciji, problemu otpornosti i zaštiti kritične infrastrukture", ističe šef Alijanse.
"Režim u Moskvi želi drugačiju Evropu, hoće da kontroliše sve susede i za njih su demokratija i sloboda pretnja, a to će imate dugoročne posledice na našu bezbednost. Zato moramo da produžimo vitalnu transatlantsku NATO vezu i partnerstvo između EU i NATO-a i našu podršku Ukrajini", izjavio je Stoltenberg.
Pozvao je sve zemlje članice EU koje nisu članice NATO-a da se pridruže svim zajedničkim inicijativama.
Nada se, dodaje, da će Finska i Švedska uskoro završiti proces pristupanja NATO-u i podsetio da je to dug proces koji traje godinama, ali je za ove dve zemlje ubrzan.
On je takođe izjavio da Turska, koja još nije ratifikovala članstvo Švedske i Finske u NATO, "ima legitimnu zabrinutosti za bezbednost, zbog toga što je ovaj naš saveznik stradao od najviše terorističkih napada i treba da se pozdravi to što Finska i Švedska rade sa našim turskim saveznikom na tome".
Mišel: Rusija nije postigla očekivano
Šarl Mišel je naglasio da Rusija nije postigla ono što je očekivala: da će rat u Ukrajini dovesti do razjedinjavanja država članica EU i NATO, i da se desilo suprotno.
"Putin je hteo da bude manje NATO-a i manje EU, ali se desilo obratno – više NATO-a i više EU. EU takođe postaje jača i ubrzavamo proces proširenja sa Zapadnim Balkanom, a doneli smo i istorijsku odluku da dodelimo kandidatski status Ukrajini i Moldaviji i Gruziji EU perspektivu", naveo je Mišel.
Zajednička deklaracija navodi da Alijansa, "ostaje temelj kolektivne odbrane" za svoje članice i širu evroatlantsku oblast i dodaje da NATO i EU prepoznaju "vrednost jače i sposobnije evropske odbrane koja pozitivno doprinosi globalnoj i transatlantskoj bezbednosti i koja je komplementarna i interoperabilna sa NATO-om".
Ovo je treća Zajednička deklaracija između ove dve organizacije. Prethodne dve su bile potpisane 2016. godine i 2018. godine.
Коментари