RTS u Nagorno-Karabahu, nadgledani mir u crnoj bašti Južnog Kavkaza

Dve godine nakon rata, jedini način da stranac uđe na teritoriju koju veći deo sveta zove Nagorno Karabah, a Azerbejdžanci samo Karabah, jeste upravo preko Azerbejdžana, i to preko jednog od punktova. Potrebna vam je dozvola azerbejdžanske Vlade i potrebno je da prođete kroz punktove koje kontroliše azerbejdžanska vojska.

Jedna od prvih slika su zaostale mine. Biće potrebne godine i milijarde dolara da se sva ta polja očiste. Posle poraza u ratu 90-ih, Azerbejdžanci ovde nisu živeli 30 godina.

Nakon što su, kako kažu oslobodili okupirana područja u poslednjem ratu, vraćaju se i na pustoj zemlji grade naselja. U gradu Fuzuli za samo nekoliko meseci sagrađen je i međunarodni aerodrom.

"Ljudi koji su pre 30 godina morali da napuste ovo područje žive svuda u Azerbejdžanu, u Bakuu i drugim mestima. Mnogi od njih ne žive u tako dobrim uslovima, to je jedan, ali ne glavni razlog, ljudi žele da se vrate, jer njihovi očevi, dede, su živeli ovde, imaju svoje grobove, imaju kuće, čak i ako su uništene, mnogi su poginuli od mina, jer su dolazili sami posle oslobođenja, da vide svoje kuće, čak i posečeno drveće u svojim baštama", priča Araz Imanov, specijalni predstavnik predsednika Azerbejdžana.

Azerbejdžanci se zale da su zapadni mediji oduvek više prostora davali jermenskoj strani. Međunarodnoj javnosti žele da pokažu zločine koje su, kako navode, Jermeni činili.

U selu Edili na iranskoj granici otkrili su grobnicu sa azerbejžanskim vojnicima ubijenim u prvom ratu 90-ih godina.

"Tri mesta su otkrivena u selu Edili u distriktu Hodžavand. Šest skeleta je pronađeno na prvom i drugom mestu, a 12 skeleta na trećem mestu. To su kosti vojnika. Imali su odeću i čizme koje liče na crnu kožu, mnogima su bile vezane noge. Kosti će biti poslate na dalje forenezičko veštačenje, gde će biti sprovedena detaljnija istraga", kaže Nurana Husejnova, šef odeljenja za forenzičko istraživanje.

Poslednji rat iz 2020. između Jermena i Azerbejdžanaca trajao je 44 dana, završen je kad su Azerbejdžanci osvojili planinski grad Šušu, strateški veoma važan.

"Šuša je simbol pobede Azerbejdžana. Kroz istoriju, ta tvrđava je bila neosvojiva. Zato je veoma važna za svakog Azerbejdžanca", napominje Ismail Ismailov, istoričar i pisac.

Iza brda je najveće naselje Jermena, grad Stepanakert. Njihova jedina kopnena veza sa Jermenijom je uzak koridor koji nadgledaju ruski vojnici.

Oni garantuju mir u crnoj bašti na planini, kako se može prevesti ova teritorija južnog Kavkaza.

Mirovni sporazum podrazumeva da se ruski vojnici povuku 2025. godine.