Iranski nuklearni program, između bombi i dogovora

Ukupno 27 kamera, kojima je agencija UN za nuklearnu energiju nadgledala iranski nuklearni program je isključeno. Niz zapadnih država tvrdi da je Teheran daleko premašio količinu obogaćenog uranijuma koja je definisana starim dogovorom. Izrael smatra da je novi sporazum besmislen. Spremni planovi napada i nove bombe.

Tenzije, koje već godinama prate iranski nuklearni program, dodatno su podignute pošto je šef Međunarodne agencije za nuklearnu agenciju, Rafel Grosi izvestio da "ne može garantovati" da je ovaj program namenjen isključivo za civilne svrhe, te da nije načinjen nikakav napredak u rešavanju pitanja vezanih za tragove radioaktivnosti na mestima koje Teheran nije prijavio.

Iranske vlasti su, odmah nakon objavljivanja izveštaja šefa IAEA, navele da se radi o starim optužbama, ponavljajući da će sporazum biti postignut kada se Zapad obaveže na ukidanje sankcija i pruži garancije da će dogovor, za razliku od onog iz 2015. godine, biti trajan.

Izveštaj IAEA vremenski se podudario sa stavom vlasti u Tel Avivu da novi sporazum o iranskom nuklearnom progranu ni na koji način ne obavezuje Izrael, te da će ta država, ukoliko proceni da se nalazi u opasnosti, preduzeti odgovarajuće mere.

"Svima smo jasno rekli, Izrael nema obavezu da poštuje taj sporazum čak ni ukoliko bude potpisan. Sprečićemo Iran da postane nuklearna sila", rekao je krajem avgusta premijer Izraela Jair Lapid. Gotovo istovremeno, izraelske rezerve prema mogućem dogovoru zvaničnicima u Vašingtonu predstavio je ministar odbrane Beni Ganc.

Upozorenja, rezerve i kamere 

Upozorenje Izraela usledilo je nakon serije izveštaja prema kojima je obogaćeni uranijum u iranskim skladištima "neuporedivo čistiji" u odnosu na odredbe sporazuma od kojeg je odustala administracija tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.

Trampov nasledik u Beloj kući, Džozef Bajden je prošle godine obnovio pregovore o ovom programu, od kada Vašington i Teheran, preko posrednika, pokušavaju da nekako dođu do dogovora koji je od suštinske važnosti za bezbednost Bliskog i Srednjeg istoka.

Poslednje u nizu natezanja Irana i IAEA počelo je u junu kada su vlasti u Teheranu isključile kamere preko kojih su stručnjaci Međunarodne agencije za nuklearnu energiju pratili proces obogaćivanja uranijuma.

Kamere su isključene pošto je IAEA zatražila detaljno objašnjenje porekla i namene nuklearnog materijala na tri, prethodno neprijavljene, lokacije - Marivanu, Varaminu i Turkuzabadu.

Teheran: Zanemarljive količine uranijuma 

Nekadašnji predstavnik Irana pri IAEA, Kazem Haribadadi objasnio je da je Teheran u dva izveštaja objasnio sve aktivnosti na ta tri mesta, navodeći da se radi o zanemarljivim količinama nuklearnog materijala. "Razlog toliko pažnje je politički pritisak SAD, nekih zapadnih država i cionističkog režima na IAEA", rekao je Haribadadi televiziji Irib.

IAEA, međutim, nije bila zadovoljna odgovorima, posebno posle izveštaja nemačkih obaveštajaca iz juna, prema kojima vlasti u Teheranu "ubrzano rade na ovom programu".

"Nemačke obaveštajne agencije su bile u poziciji da potvrde značajan rast aktivnosti u nabavkama koje se mogu povezati sa nuklearnim programom", navodi se u izveštaju Federalne kancelarije za zaštitu ustava, ili BfV.

Izveštaj se odnosi na 2021. godinu, kada je nedaleko od Hamburga uhapšen nemački državljanin iranskog porekla, koji je optužen da je za 1,1 miliona evra kupio i u Iran poslao spektrometre i laboratorijsku opremu.

Komplikacije koje prate pregovore, suštinski, znači da novi sporazum neće biti postignut pre kraja godine, posebno jer će se Bajdenova adminsitracija teško odlučiti za bilo kakvu avaturu te vrste uoči novembarskih izbora za Predstavnički dom i Senat.

Izrael sprema avione, Teheran skloništa

Podignute tenzije, neuspešni pregovori i međusobne optužbe rezultirali su poslednjih dana rizičnim vežbama izraelske avijacije i odlukom Irana da na više od 50 lokacija spremi skloništa za slučaj nuklearne ili hemijske nesreće.

Izraelski avioni F-35 uspeli su u nekoliko navrata za poslednja dva meseca da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vežbe u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48, javljaju izraelski mediji.

Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova, te otvorili posebna skloništa na više od 50 lokacija u toj državi.

Istovremeno sa navodnim upadom izraelskih aviona u iranski vazdušni prostor, Tel Aviv je u Crvenom moru uvežbavao napade na ciljeve u Iranu i napade na brodove te države. Tokom tih vežbi, izraelske podmornice pratile su iranski brodove Behšad, Jamaran i nosač helikoptera Hingam. Behšad je registrovan kao teretno plovilo, ali niz obaveštajnih agencija, uključujući i Mosad tvrde da je reč o špijunskom brodu.

Iako to Teheran odlučno demantuje, vlasti u Izraelu ubeđene su da je izrada atomske bombe krajnji cilj iranskog nuklearnog programa, potkrepljujući tvrdnje stotinama kilograma dokumenata koje su agenti Mosada krajem januara 2018. ukrali iz tajnog centra u Teheranu.

Tridesetak sefova sa više od pola tone dokumenata u vezi sa "preosetljivim" detaljima nuklearnog programa, uključujući dizajn bojevih glava, planove za njihovu proizvodnju i mesta na kojima bi takvo oružje moglo biti isprobano, prebačeno je u Izrael koji taj materijal smatra "nepobitnim dokazom neiskrenosti" vlasti u Teheranu.

Uljuljkani procenama da je dokumentacija valjano skrivena, Iranci su nekoliko meseci pre upada ukinuli noćne čuvare, pa je tajne nuklearnog programa od Izraelaca delilo svega nekoliko prepreka - alarmi i teški čelični sefovi u čiju su se neprobojnost uzdale vlasti u Teheranu.

Smrtni slučajevi nuklearnih fizičara 

Izrael, bar prema tvrdnjama Teherana, pokušava da zaustavi i napadima na naučnike uključene u nuklearni program. Psolednja žrtva ove kampanje bio je "mladi naučnik" koji je stradao u maju u napadu dronova na vojni kompleks Parčin kod Teherana.

Svega nekoliko dana ranije, u Teheranu je ubijen pukovnik Revolucionarne garde, a američki mediji su objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ovo ubistvo kako bi upozorili Iran da se mane planiranja napada na izraelske državljane u inostranstvu.

Prethodno, šef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrizade ubijen je novembra 2020, nakon čega su Iranci dodatno naoružali Hamas i Hezbolah. Serija ubistava počela je 15. januara 2007, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.

Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila.

Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Dariuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava.

Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6 (Military Intelligence, Section 6).