Čitaj mi!

"Vruća jesen" u Nemačkoj – ponedeljak, dan za protest

Nemačka levica i desnica protestuju protiv povećanja cena gasa, električne energije i životnih namirnica. To podseća na mirnu revoluciju u DDR-u, ali i na okupljanja protiv dolaska izbeglica ili antipandemijskih mera.

Od početka rata u Ukrajini širom sveta poskupele su mnoge stvari. U Evropskoj uniji je inflacija nešto ispod deset odsto. Najveća poskupljenja zabeležena su u Estoniji, Letoniji i Litvaniji – preko 20 odsto.

U poređenju s tim, Nemačka je sa 7,9 procenata još relativno dobro prošla. Ali ljudi osećaju poskupljenja na svojoj koži – na benzinskim pumpama, u prodavnicama i ponajpre na računima za gas, grejanje i struju. Nemačka vlada reagovala paketom finansijskog rasterećivanja "teškim" 65 milijardi evra.

Mnogima je to nedovoljno. I leve i desne partije su zbog toga najavile "vruću jesen", a sve je počelo 5. septembra, okupljanjima ponedeljkom. Najpre je na to pozvao poslanički klub Levice u Bundestagu, koji je najmanji. Poslanik Levice Seren Pelman, koji je inicirao proteste, skovao je i krilaticu "Dole s cenama – da mogu da se plate energija i hrana".

Ljudi su svojim izlaskom na ulice 1989. upravo u Lajpcigu odlučujući doprineli padu komunističke diktature u Istočnoj Nemačkoj: "Mi smo narod" uzvikivale su tada stotine hiljada demonstranata.

Rivalstvo levice i desnice

Čuju se i glasovi koji kritikuju Levicu, da upravo ona poziva na demonstracije ponedeljkom. Prema Zelenima, one imaju simboličko značenje za mirnu revoluciju u DDR-u koja je bila uperena protiv jednopartijske vladavine Socijalističke partije jedinstva, iz koje je, posle ponovnog ujedinjenja Nemačke, jednim delom proistekla Levica.

Još jednu stvar Zeleni zameraju Pelmanu, koji je u Lajpcigu direktno izabran za poslanika Levice, da bi okupljanjem levičara moglo da se legitimiše slično okupljanje desničara na taj dan.

Zaista su, pored Levice, na demonstracije ponedeljkom pozvale i neke desničarske partije. Pored marginalne ekstremno desne partije Slobodni Saksonci to je uradila i desničarska stranka Alternativa za Nemačku koja je zastupljena u Bundestagu i koja je pod prismotrom Službe ustavne zaštite.

Širdevan najavljuje "snažne, mirne proteste"

Rukovodstvo Levice odbacuje optužbe. Žanin Visler koja, zajedno sa Martinom Širdevanom predsedava partijom, kaže da su svesni opasnosti od desnice. Širdevan takođe opravdava demonstracije ponedeljkom i najavljuje "snažne, mirne proteste".

Pod motom "rasteretiti ljude, ograničiti cene, oporezovati ekstraprofit", Levica želi da izvrši pritisak na Vladu. Žanin Visler kaže da se protesti protiv ekonomskih i socijalnih posledica rata u Ukrajini ne smeju prepustiti desnici, pošto je Levica partija socijalne pravde.

"Slobodni Saksonci", kao mala desničarska stranka, najavili su da će podržati proteste Serena Pelmana i Levice, pod motom "Zajedno protiv onih gore". Partija je pozvala na okupljanje isto dana u blizini mesta gde će se održati protesti Levice. Time desničari sugerišu da sarađuju s političkim protivnicima. Levica je, međutim, preduzela pravne korake protiv toga i u tome je imala uspeha.

"Demonstracije ponedeljkom" su, posle ponovnog ujedinjenja Nemačke, upotrebljavali i levičari i desničari. Najpre je "Partija demokratskog socijalizma", koja je direktno nasledila istočnonemačke komuniste, a iz koje je proistekla današnja Levica, 2004. pozvala na proteste protiv razgrađivanja socijalne države pod socijaldemokratskim kancelarom Gerhardom Šrederom. Jezgro njegovog reformskog poduhvata pod imenom "Agenda 2010" bilo je smanjivanje izdataka za nezaposlene i za primaoce socijalne pomoći.

Pegida je prisvojila povik "Mi smo narod"

Od 2014. su, najpre u pokrajini Saksoniji, a potom i u čitavoj zemlji, demonstrirali "Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada" (Pegida). Netrpeljivost prema strancima i sve brojnijim izbeglicama okupljala je ljude ponedeljkom.

Kada je demohrišćanska kancelarka Angela Merkel 2015. otvorila granice za milion izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka, te demonstracije doživele su vrhunac. U Drezdenu, glavnom gradu pokrajine Saksonije, okupilo se i 25 000 ljudi. Demonstranti su uzvikivali stari slogan iz vremena demonstracija protiv diktature: "Mi smo narod". Ti protesti postoje sve do danas, ali je odziv ljudi skroman - retko se okupi više od 200 ljudi.

Antipandemijski protesti prerušeni u "šetnju"

Na vrhunci pandemije, oformio se i protestni pokret protiv antipandemijskih mera vlade, koji je okupljanja ponedeljkom nazivao "šetnjama". S padom broja novozaraženih i ukidanjem skoro svih antipandemijskih mera, utihnuli su i protesti.

Sada se održavaju nova okupljanje u znak protesta protiv rasta cena životnih namirnica i energenata. Političari i institucije pripremaju se za "vruću jesen" i proteste protiv posledica inflacije i protiv politike nemačke Vlade.

Protesti ponedeljkom su, dakle, ponovo aktuelni. A i svađa oko navodne ili stvarne zloupotrebe originalne tradicije demonstracija protiv komunističke diktature u jesen 1989. verovatno će se nastaviti.