Sukobi rivalskih frakcija u Libiji, svi tenkovi voze ka Tripoliju

Sporadična odjekuje Tripolijem i desetak sati pošto su trupe lojalne šefu prelazne vlade Abduhamidu Dbeibi upale u kasarne rivalske milicije na čijem se čelu nalazi Haitam Tadžuri.

Tadžurijeve snage, bliske drugom libijskom premijeru, bivšem ministru unutrašnjih poslova Fathiju Bašagi, kako javljaju mediji u Tipoliju, uspele su da potisnu borce suparničke francije, ostavljajući za sobom spaljene automobile i nagorele zgrade.

Sukobi u Tripoliju su počeli dva sata posle ponoći, kada su lokalni mediji javili da se konvoj vozila u kojem se navodno nalazio i Fathi Bašaga, kreće ka prestonici, nakon čega su se rivalske francije okupile na istočnim obodima grada.

Pomeranje milicija jedne, neminovno, prouzrokovalo je preraspoređivanje Bašaginih saveznika u zapadnom delu grada, pa su na nekoliko mesta izbili sukobi, koji različitim intenzitetom traju više od 12 časova. Al džazira je, nešto kasnije, javila da se ka Tripoliju kreću i borci iz Misrate.

Građanski rat koji ne prestaje 

Novi talas sukoba u Tripoliju počeo je desetak dana pošto je Stejt department upozorio da se Libija nalazi pred novim talasom sukoba rivalskih vlada u Tripoliju i Bengaziju.

Vašington je reagovao posle prilične panike koju je u Libiji izazvala vojna parada snaga "feldmaršala" Kalife Haftara i mogućnost da vojska iz Bengazija, još jednom krene put Tripolija i vlast preuzme iz ruku Abdulhamida Dbeibe.

Ujedinjene nacije su, odmah, osudile sukobe, upozoravajući da su na meti nekontrolisanog bombardovanja civilni objekti i bolnice, tražeći momentalni prekid vatre.

Politička kriza u Libiji, koja se povremeno pretvara u otvorene sukobe, gotovo bez prestanka traje još od svrgavanja režima Moamera el Gadafija 2011. godine. Međunarodna zajednica je nadu za izlaz iz ćorsokaka tražila u predsedničkim izborima, koji su trebali da budu održani krajem prošle godine, ali je ta inicijativa neslavno propala zbog nasilja, političkog natezanja i nejasnih pravila.

Izostanak volje za političkim rešenjem krize Libiju je pretvorio u poligon za isporobavanje novog oružja i natezanje velikih sila, uključujući SAD, Rusiju, Turski, Italiju, Francusku i nekoliko arapskih država.

Otkazivanjem izbora, praktično, okončan je i mandat Abdulhamida Dbeibe, ali je on odbio da preda vlast kabinetu koji je, u međuvremenu, na istoku formirao njegov glavni politički rival - Fathi Bašaga.

Bašaga, koji je popularnost stekao najavljujući borbu protiv korupcije i uticaja milicija, u međuvremenu je u velikoj meri izgubio veliki deo harizme, stupajući u saveze sa dojučerašnjim političkim protivnicima, pa sada, ni on i Dbeiba ne predstavljaju "glas naroda".

Libijci su, suštinski, prilično skeptični mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane, frakcije, korupcija i otvorena neprijateljstva.

Datum održavanja izbora je, međutim, nemoguće predvideti, jer su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani "feldmaršal" Kalifa Haftar, Dbeiba - premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.

Dbaiba je, uz "feldmaršala" Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra "suštinski neprihvatljivim", što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.