Swedengate – kako je Švedska preko noći postala negativac na društvenim mrežama

"Ladno, ali standard" – rečenica je koja mnoge asocira na Švedsku i druge nordijske zemlje. Međutim, jedna objava na Reditu u kojoj su korisnici upitani "Koja je najčudnija stvar koju ste morali da uradite u tuđoj kući zbog njihove kulture ili religije?" promenila je mišljenje mnogih korisnika Tvitera o Švedskoj.

Veliku pažnju privukao je odgovor jednog korisnika koji je prepričao događaj iz kuće svog prijatelja Šveđanina.

"Dok smo se igrali u njegovoj sobi, njegova mama je javila da je večera spremna. Pazite sad – rekao mi je da čekam u njegovoj sobi dok oni jedu", napisao je korisnik Redita.

U komentaru ispod njegovog odgovora drugi korisnik je naveo slično iskustvo, ali tokom doručka.

"Prespavao sam kod prijatelja. Nakon što smo se probudili, rekao mi je da će otići u trpezariju na nekoliko minuta. Sišao sam posle 15 minuta da vidim šta se dešava i video sam da svi doručkuju. Tad su me i oni videli, a on mi je rekao da brzo završava i dolazi gore. Još se sećam toga i nakon 25 godina", napisao je drugi korisnik Redita.

Usledili su odgovori korisnika mahom sa juga Evrope u kojima su naveli "da bi u Španiji zbog toga mogli da zovete policiju", dok je za Italijane to "nezamislivo".

Diskusija je ubrzo prešla i na Tviter, gde ima na hiljade odgovora u vezi sa objavama na Reditu, a umešala se i švedska pevačica Sara Lašon koja je potvrdila da je to deo švedske kulture, ali je i objasnila da se u gostima samo deci ne služi hrana.

Pitanje na Reditu nastalo je zbog jedne fotografije na Instagramu na kojoj prikazano da ćete hranu u gostima gotovo sigurno dobiti na jugu Evrope, dok u severnim zemljama to ne bi trebalo da očekujete.

Naizgled bezazlena rasprava tokom koje su se mnogi začudili, a mnogi pokušali da objasne tu uobičajenu praksu u Švedskoj, ubrzo je poprimila ozbiljnije razmere. Naime, pojedini korisnici Tvitera naveli su da "pravda napokon stiže Švedsku" koja je, kako ističu, godinama izbegavala kritike zbog rasizma i kolonijalizma. Napravljen je i poseban haštag #Swedengate, po uzoru na poznatu aferu "Votergejt".

Nakon toga, mnogi su podelili sopstvena negativna iskustva iz Švedske, ali su se i pozivali na istraživanje Stokholmskog univerziteta u kojem je otkriveno da muškarci sa imenima koja imaju inostrani prizvuk teže dolaze do zaposlenja.

Takođe, pojedini tviteraši naveli su i kako se Švedska u prošlosti kolonijalistički ophodila prema Laponcima, narodu koji živi na krajnjem severu Skandinavskog poluostrva, a u jednom tvitu se navodi i da je Švedska bila "glavni proizvođač lanaca za robove".

Međutim, nisu svi bili negativno nastrojeni prema Švedskoj. Mnogi su, pre svega, naveli kako su bez problema jeli kod svojih prijatelja Šveđana, a neki su izrazili čuđenje kako je jedan komentar na Reditu preko noći upropastio pozitivan imidž Švedske koji je građen godinama.

Tviteraši koji su stali u odbranu Švedske naveli su kako je ta zemlja u vrhu u donacijama po glavi stanovnika, a naveli su i kako je među liderima kada je reč o socijalnoj politici.

Jedan Šveđanin sa Tvitera izrazio je čuđenje zbog toga kako je rasprava nastala.

"Bukvalno su svi gostoljubivi ovde i nemam pojma otkud se cela ta ‘Swedengate' priča pojavila. Da li ste zaista videli jednu fotografiju na Reditu i formirali svoj stav o celoj zemlji na osnovu toga", napisao je stanovnik Švedske.

Pojedini stranci su podelili i svoje lično iskustvo i naveli da su ih Šveđani srdačno primili u svoj dom.

"Kao mladi putnik, proveo sam mesec dana sa jednom švedskom porodicom. Udomili su me, hranili, pozajmili kola i dozvolili su mi da boravim u njihovom stanu u Stokholmu. Volim Švedsku i njen narod", napisao je jedan korisnik Tvitera.

Zasad iz švedskog državnog vrha nema reakcija na fenomen "Swedengate", a nema ni zvaničnih procena da li se i koliko negativno odrazio na švedski imidž koji je, kako je naveo jedan tviteraš, građen više od 100 godina.