Bajden povlači sredstva avganistanske centralne banke deponovana u Njujorku

Predsednik SAD planira da deo sredstava koje je avganistanska centralna banka deponovala u Njujorku upotrebi za isplatu štete žrtvama 11. septembra i usmeri za humanitarnu pomoć Avganistanu, piše Njujork tajms.

Avganistanska vlada je, pre povratka talibana na vlast, deponovala sredstva u ukupnoj vrednosti od sedam milijardi dolara.

Bajden izvršnom naredbom poziva na hitna ovlašćenja da konsoliduje i zamrzne svih sedam milijardi dolara ukupne imovine koju je avganistanska centralna banka držala u Njujorku i traži od sudije dozvolu da premesti 3,5 milijardi dolara u poverenički fond za plaćanje neposredne humanitarne pomoći i druge potrebe u Avganistanu, rekli su zvaničnici.

Ovaj potez ima za cilj da reši zamršeni čvor pravnih, političkih, spoljnopolitičkih i humanitarnih problema koji proističu iz napada i završetka 20-godišnjeg rata u Avganistanu.

Kada se avganistanska vlada raspustila u avgustu - sa najvišim zvaničnicima, uključujući njenog predsednika i vršioca dužnosti guvernera njene centralne banke, koji su pobegli iz zemlje - za sobom je ostavila nešto više od sedam milijardi dolara sredstava centralne banke na depozitu u Banci federalnih rezervi u Njujorku.

Pošto više nije bilo jasno ko - ako iko - ima zakonska ovlašćenja da dobije pristup tom računu, Banka federalnih rezervi je sredstva učinila nedostupnim za povlačenje.

U međuvremenu, ekonomija u Avganistanu je u kolapsu, što je dovelo do nestašica hrane i pokrenula novi talas izbeglica što sve podiže potrebu za velikim izdacima za humanitarnu pomoć.

U tom kontekstu, Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće vodio je višemesečna razmatranja o sredstvima centralne banke u kojima su učestvovali najviši zvaničnici iz resora uključujući pravosuđe, državu i trezor, navode anonimni izvori.

Novac koji pripada avganistanskoj centralnoj banci uključuje devizna sredstva, obveznice i zlato.

Veliki deo je došao iz deviznih sredstava koja su se akumulirala u poslednjih 20 godina - u vreme kada su Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje donirale velike sume Avganistanu.

Aleks Zerden, bivši visoki zvaničnik Ministarstva finansija u Avganistanu, opisao je za Njujork Tajms rezerve centralne banke kao neku vrstu fonda za krizne dane za avganistanski narod.

Pored toga, oko pola milijarde dolara imovine banke odgovara rezervama komercijalnih banaka u Avganistanu, koje po zakonu moraju da drže određeni iznos svojih depozita - uključujući štednju koju su deponovali građani Avganistana - u centralnoj banci.

Nakon što su talibani preuzeli Avganistan, imenovali su svog zvaničnika da vodi centralnu banku i zahtevali hitno oslobađanje novca koji se nalazio u Njujorku.

Ali prema dugogodišnjim sankcijama protiv organizacija i pojedinaca koje su SAD označile  kao terorističke, a na tom spisku su i talibani, nezakonito je učestvovati u finansijskim transakcijama sa njima.

Druga opcija je bila da se imovina ostavi netaknuta, i prikuplja kamata za period kada Avganistan ponovo dobije "normalnije" vlade.

Ali u septembru, grupa od oko 150 rođaka žrtava 11. septembra, koja je pre nekoliko godina dobila presudu (koja nije izvršena) u slučaju poznatom kao Havliš, ubedila je sudiju da pošalje federalnog maršala u pravno odeljenje Federalnih rezervi u Njujork sa "nalogom o izvršenju" da zapleni novac.

Nakon što je Njujork tajms o tome pisao u novembru, brojne druge grupe žrtava 11. septembra  istupile su sličnim zahtevom da traže deo imovine iz avganistanske banke.