Fenomen Squid game u Italiji, roditelji zabrinuti da će deca oponašati nasilje iz serije

Na sajtu kompanije je, pored ostalih soba ponuđena i ona u kojoj je moguće igrati "Igru lignje", tj. Sqid game, po korejskoj seriji koja je postala popularna širom sveta. Organizatori su odlučili da ne daju intervjue za medije ali se na sajtu može pročitati da je ova verzija malo promenjena iako i dalje nudi puno adrenalina.

U pitanju je šest izazova u kojima učestvuju sve osobe koje žele da budu deo igre koja je, nakon što su se gledaoci sa njom upoznali preko serije, bila na meti kritika i polemika, dok su mnogi komentarisali da se radi o odličnoj metafori našeg vremena.

Neke od igara su veoma slične onima iz serije a ostale su originalno osmišljene. Svaki učesnik ima tri života a pobednik ne dobija 45,6 milijardi vona (oko 33.340.000 evra) kao u seriji već besplatno učestvovanje u nekoj drugoj igri kompanije koju odabere kao i ulazak u tri osobe (The Cube). Ulaznica je 25 evra a termini u novembru su skoro rasprodati.

Zabrinuti roditelji i potencijalno opasne posledice

Deca u Italiji imitiraju nasilne igre i roditelji su sve zabrinutiji. Fenomen korejske serije, koja je zabranjena za mlađe od 14 godina, ali oju je video veliki broj mladih ispod tog godišta, popularan je u Italiji i deca imitiraju ono što su videla u seriji.

Roditelji su vrlo zabrinuti i mnogi su se obratili psiholozima jer su primetili da deca igraju i ono što je zamišljeno kao dečja igra na nasilan način, kao u seriji.

Kristijan Paljaričo, psiholog koji rukovodi grupom "Psihologija i škola" u Udruženju psihologa regiona Lacio, rekao je novinarima da je primetio da je igra vrlo rasprostranjena i van škole i da ga roditelji često zovu tražeći pomoć.

"Deca upoznaju svet imitirajući. Problem je vrlo veliki kada vide nešto što nije za njih, poput ove serije. Deca nikada ne bi smela da budu ostavljena sama ispred televizora, tableta ili kompjutera", navodi Paljaričo.

Kako je naglasio, mnoge studije pokazuju koliko su deca sklona imitiranju. Naime, ukoliko dete vidi nekoga da udara lutku, kada mu se lutka stavi ispred, on će učiniti isto, dodaje Paljaričo.

"U stvarnom životu to nije baš isto ali naš strah je da ovo može da ošteti prirodni razvoj dece i uključenje u društveni život, tj. može ugroziti osećaj za druge i brigu o drugima kao što deca mogu da postanu potpuno nesenzibilna u odnosu na agresiju", upozorava italijanski psiholog.

Šta činiti?

Psiholozi savetuju da se deca ne ostavljaju nikad sama ispred tehnoloških uređaja. Ukoliko su odgledali seriju, roditelji treba da razgovaraju sa decom i pitaju ih kako su doživeli to što su videli, te da im se ponude druge, konstruktivne i zdrave igre.

"Veoma je važno razgovarati sa decom", kaže koordinatorka u Grupi školskih psihologa Udruženja psihologa regiona Emilija Romanja, Frančeska Kavalini – diskutovati u ovom slučaju o ovoj seriji i njenom sadržaju i objasniti deci koliko scene agresije mogu izazvati strah, nesanicu i anksioznost.

"Važno je da roditelji pokrenu neke teme pre nego što dete stekne iskustvo o njima, jer što se više priča o nečemu deca postanu još zainteresovanija. Ukoliko ih preduhitrite, unapred ste zadovoljili njihovu radoznalost", napominje Kavalinijeva.

Kaže da je problem što deca često nevoljno razgovaraju sa roditeljima pa mora da se uključi i škola kao i sva druga edukativna mesta na koja odlaze deca. "Svi imaju ulogu u izgradnji morala dece i neophodno im je objasniti šta znači onlajn a šta stvaran život, zaključuje Kavalinijeva.

Za to vreme na sajtu enigmaroom.it u kome je moguće biti deo igre i u Milanu piše: "Imate li hrabrosti da učestvujete?" – iako u ovom slučaju smeju da učestvuju samo odrasli.