Dogovor G20 oko globalne minimalne poreske stope i vakcina

Ministri finansija država članica G20 pre nekoliko meseci dogovorili su se da minimalna poreska stopa bude 15 odsto, tako da je današnje formalno odobrenje na samitu u Rimu bilo očekivano, ukazuje AP.

Lideri G20 su u Rimu, na prvom samitu uživo posle dve godine, podržali poziv da se produži otpis duga za siromašne zemlje i obećali da će 70 odsto svetske populacije biti vakcinisano protiv koronavirusa do sredine 2022. godine, navodi Rojters.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen ocenila je da su lideri G20 odobrili istorijski dogovor o novim međunarodnim poreskim propisima, pa tako i o minimalnom međunarodnom porezu, što će "okončati štetnu trku u smanjivanju poreza" kada je reč o oporezivanju kompanija, prenosi Bi-Bi-Si.

Nova pravila bi trebalo da stupe na snagu 2023. godine, a zvanično će biti potvrđena u zaključnoj izjavi G20 u nedelju, rekli su izvori bliski pregovorima u Rimu.

Dogovor je početkom oktobra postiglo 136 zemalja koje s više od 90 odsto učestvuju u svetskom BDP-u, pod okriljem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Reforma treba da omogući ovim zemljama da, zahvaljujući ovom minimalnom porezu, ostvare dodatnu zaradu od nekih 150 milijardi dolara.

Deo dogovora je u tome da deo poreza na dobit multinacionalne kompanije plaćaju u zemlji u kojoj ostvaruju dobit, odnosno da porez više ne plaćaju u zemlji u kojoj su zvanično registrirovane.

Predsednik SAD Džo Bajden koji je predlagao da minimalna poreska stopa bude 21 odsto, ipak je izrazio zadovoljstvo usvojenim predlogom, prenosi AP.

"Ovde na samitu G20, lideri koji predstavljaju 80 odsto svetskog BDP, jasno su dali svoju podršku snažnom glonalnom minimalnom porezu. To je više od dogovora o porezu. To je diplomatija koja preoblikuje našu globalnu ekonomiju i koristi našim građanima", naveo je Bajden na Tviteru.

Rim je zbog bezbednosti učesnika samita postao "zatvoreni grad", što je igra reči i asocijacija na čuveni fim Roberta Roselinija iz 1945. godine, "Rim - otvoreni grad".

Deo grada, Eur, gde se samit održava, iz bezbednosnih razloga proglašen je zonom maksimalne bezbednosti u poluprečniku od 10 kilometara, a pristup tom delu je dozvoljen samo učesnicima skupa i stanovnicima tog dela grada uz posebne dozvole.

Bezbednost učesnika samita osigurava skoro 6.000 policajaca, kao i vojska čiji je glavni zadatak u vreme samita anti-dron kontrola.

Istovremeno, u italijanskoj prestonici su održani protesti, na kojima su demonstranti pozvali lidere G20 da reaguju na klimatske promene i zatražili da obezbede pravedan pristup vakcinama protiv koronavirusa.