UN, senka talibana utišala glas Avganistana pred Generalnom skupštinom

Ambasador Avganistana pri UN Gulam Izačai je odustao, a talibani nisu stigli na red – epilog je nedelju dana duge diplomatske krize u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, koja je izbila posle spora bivših avganistanske vlasti i talibana oko predstavljanja te države u svetskoj organizaciji.

УН, сенка талибана утишала глас Авганистана пред Генералном скупштином

Izačai se povukao sa liste govornika u Generalnoj skupštini UN u nedelju kasno uveče, čime je okončana nekoliko dana duga rasprava o predstavniku Avganistana na svetskom političkom forumu.

Istovremeno, postalo je jasno da ni talibani neće moći da govore pred Generalnom skupštinom, pošto je zahtev da se novi ministar spoljnih poslova Amir Kan Mutaki naknadno uvrsti na listu govornika u sedište UN u Njujorku "stigao prekasno".

Izačai je od obraćanja ostatku sveta odustao samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da se popne na binu najvećeg svetskog političkog foruma, ali nije objasnio zbog čega se odlučio na takav potez.

U avgustu, Izačai je, govoreći pred Savetom bezbednosti UN zatražio nastavak sankcija protiv talibana, nazivajući ih "varvarima koji uništavaju Avganistan i predstavljaju pretnju svetskoj bezbednosti".

Mesec dana kasnije, talibani su u potpunosti preuzeli vlast u Avganistanu, a najznačajniji zvaničnici dotadašnjih vlasti razbežali su se po svetu još pre nego što je poslednji američki avion poleteo sa piste kabulskog aerodroma.

Diplomate u Njujorku su očekivale da Izačai, ukoliko se pojavi za govornicom, ponovi ove pozive, ali je u poslednji čas odustao od obraćanja Generalnoj skupštini.

Istovremeno, zahtev talibana da se njihov ministar spoljnih poslova pojavi u Njujorku naišao je na oštar otpor Nemačke koja je ocenila da talibani "pokušavaju da naprave besmislenu predstavu" od skupa na Ist Riveru.

Berlin, suštinski, smatra da talibani nemaju šta da traže u UN sve dok se jasno ne distanciraju od terorističkih grupa, poput Al Kaide i ne izjasne o budućnosti ljudskih prava u Avganistanu.

Američka invazija na Avganistan 2001. godine počela je pošto su tadašnji talibanski lideri odbili da izruče Osamu bin Ladena i ostale lidere Al Kaide odgovorne za napade na Njujork i Vašington.

Zahtev talibana naišao je na hladan prijem i u Rusiji, pa je šef diplomatije te države Sergej Lavrov rekao da "priznanje talibana nije na dnevnom redu" svetske organizacije, čime je suštinski sudbina njihovog zahteva bila zapečaćena.

Zakasneli zahtev talibana

Nemačko protivljenje i ruska nezainteresovanost, suštinski, dali su komitetu za akreditacije UN dovoljno vremena da odluči ko će u budućnosti predstavljati Avganistan u sedištu svetske organizacije.

Od kada su talibani, prošle sedmice, predali zahtev da se njihov šef diplomatije pojavi pred Generalnom skupštinom, politički pritisak bio je prebačen na komitet za akreditacije, ali je devetočlano telo od samog početka upozoravalo da neće biti dovoljno vremena za donošenje tako osetljive odluke.

Komisiju čine diplomate iz Sjedinjenih Država, Rusije, Kine, Bahama, Butana, Čilea, Namibije, Švedske i Sijera Leonea.

Do sada je Avganistan u Ujedinjenim nacijama predstavljao Izačai, koga je na mesto predstavnika pri UN postavio sada već bivši predsednik Ašraf Gani.

Izačai je, prema rasporedu koji je načinjen pre nego što su talibani postavili novog ambasadora, trebalo da se obrati Generalnoj skupštini u ponedeljak, odnosno poslednjeg dana zasedanja.

Iako je nastup predstavnika bivše vlade u velikoj meri besmislen, diplomate iz Indije smatrale su da Izačaiju treba dozvoliti da se obrati Generalnoj skupštini.

Dodatnu prepreku talibanskoj molbi da govore pred Generalnom skupštinom UN predstavlja činjenica da njihovu vladu, do sada, nije priznala nijedna država.