Bisenić: Kraj američkog intervencionizma – u Avganistanu su moguća dva scenarija

Iskustvo Avganistana u poslednjih pola veka daje više razloga za pesimizam, ali slike koje mogu da se vide i prvi tonovi koji se čuju od talibana govore da je moguće da će se pojaviti neki novi amalgam, kaže za RTS diplomata, novinar i publicista Dragan Bisenić. Smatra da povlačenje SAD iz Avganistana nije poraz u nekom značajnijem smislu, ali da na određen način predstavlja kraj američkog intervencionizma i da je to novina na međunarodnoj sceni.

Dragan Bisenić je u Dnevniku RTS-a, analizirajući situaciju u Avganistanu, rekao da se ta zemlja vraća na isto mesto gde je bila 2001. godine, pre američke invazije. "Postoje uslovi za oba scenarija. Jedan je da se Avganistan na neki način stabilizuje pod vlašću promenjenih talibana, a drugi je da se ponovo razgori građanski rat", smatra Bisenić.

Ono što govori iskustvo Avganistana u poslednjih pola veka, ukazuje istoričar, više daje pesimističih preduslova za budući razvoj, ali slike koje mogu da se vide i prvi tonovi koji se čuju od talibana govore da je moguće da će se pojaviti neki novi amalgam.

"Avganistan je sada prvi put u poslednjih 40 godina bez inostranog vojnog prisustva, neće biti ni Sovjeta ni Amerikanaca, ali pitanje je kako će se razvijati talibanski pokret, budući da je on ranije apsorbovao mnogo radikalnih fundamentalista, čak i terorističkih grupa", kaže Bisenić.

"Moguće je da će talibani postepeno dobijati međunarodno priznanje"

Što se tiče mogućnosti da nova talibanska vlada bude međunarodno priznata, Bisenić ocenjuje da je to veoma složeno pitanje, budući da su mnoge države, pre svega zemlje Zapada i Rusija, proglasile talibane terorističkom organizacijom.

"U onome što se sada vidi, očigledno je da su postignuti neki novi sporazumi sa talibanima, da dijalog sa njima održavaju zemlje koje su ih proglasile terorističkom organizacijom, Rusija, EU, SAD. Moguće je da će talibani postepeno, u zavisnosti od toga kakva će vlada biti i kako se situacija bude razvijala, dobijati međunarodno priznanje, ali to priznanje verovatno neće biti odmah i neće biti tako jednostavno. O tome treba da se izjasni i Savet bezbednosti", objašnjava Bisenić.

Kaže da nesumnjivo postoje određeni sporazumi između SAD i talibana i da to nije nešto što se dogodilo iznenada.

"Kraj američkog intervencionizma"

Upitan da li je ovo najveći poraz američke spoljne politike, ocenjuje da to nije poraz u nekom značajnijem smislu.

"Povlačenje iz Avganistana ne košta SAD ništa, već ostanak u Avganistanu", ukazuje Bisenić.

Međutim, smatra da je povlačenje iz Avganistana na određen način kraj američkog intervencionizma i da će to biti novina na međunarodnoj sceni.

Podseća na reči američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je rekao da je zadatak SAD sprečavanje ponovnog napada, što znači da je to odbrambeni, a ne aktivni položaj.

Da li su se talibani promenili

Kada je reč o stavovoima talibana i o tome da li se nešto promenilo, Bisenić ocenjuje da prethodna tri, četiri dana ukazuju da su talibani verovatno drugačiji nego što su bili 90-ih godina prošlog veka.

"Oni pozivaju žene da se vrate redovno svojim obavezama, govore da će biti mesta za žene u vladi, govore o takozvanoj inkluzivnoj vladi u kojoj će biti zastupljene različite organizacije i različite strukture", navodi Bisenić.

"Dupla istorija" talibana

Bisenić objašnjava da talibani imaju "duplu istoriju" iza sebe.

"Jedna je istorija agresivnog opiranja svemu onome što je Zapad, ali postoji i druga istorija. Islamska država je optuživala talibane da su skloni inovacijama u islamu (takozvana 'bida'). Slike talibana iz luna parka su velika inovacija, zato što je svaka vrsta zabave za vreme prethodne talibanske vlade bila zabranjena", zaključuje Bisenić.