Čitaj mi!

Zlato Češke za buduće generacije, a litijum može odmah

Pod zemljom Češke još uvek leži zlato u vrednosti od bar 20 milijardi evra. Ali ono se ne vadi jer bi to uništilo životnu sredinu. I jer se zapravo trenutno ne isplati - za razliku od litijuma.

Jilove kod Praga je pitoreskno mestašce sa 5.000 stanovnika i mnogo spomenika. Nadomak glavnog grada Češke i na reci Sazavi, postalo je omiljeno izletište stanovnika prestonice, Praga.

No u 14. veku Jilove je bio jedan od najvažnijih gradova Češkog kraljevstva, po važnosti odmah posle Praga i Kutne Hore. Jer u doba vladavine Karla IV (1355-1378) upravo to mesto bilo je najvažniji izvor zlata čitavog carstva.

"Veliki deo grada Praga je zapravo podignut zlatom iz ovog mesta, između ostalih i neke zgrade Karlovog univerziteta koje stoje i danas", objašnjava Šarka Jurinova. Ona je direktorka regionalnog muzeja Jilove koji je najviše posvećen vađenju zlata u tom mestu.

"Mi smo verovatno jedini muzej iz kojeg, uz ulaznicu, možete poneti i zlato koje sami isperete", kaže direktorka dok nam pokazuje izvor u dvorištu. Na dnu je pesak u kojem posetioci mogu da nađu zrna pravog zlata. A što nađu, njihovo je.

Muzej ima i sopstvenog geologa. Jan Vana nam objašnjava: "Pod gradom i oko njega još leži oko sedam tona zlata."

Prinos pojedinih kopova je bio oko četiri grama zlata po toni rude, što je zapravo isplativo. Ali eksploatacija je prekinuta 1968. iz drugih razloga.

"Problem je što su Jilove u području gde ljudi dolaze na odmor. A problem je i što bi količina nađenog zlata bila minimalna kada se ne bi koristio otrovni cijanid", kaže Vana. Jer uobičajeni postupak je da se zlato "ispira" tom agresivnom hemikalijom - ali onda je ogromni problem kuda sa otrovnom šljakom koja ostaje.

Samo poneko još pokušava da ispira zlato

Ipak, u Jilovima još ima stanovnika koji žale za prošlom vremenima: "Pre smo mogli da kupujemo češko zlato umesto da ga uvozimo iz Južnoafričke Republike", žali se jedna penzionerka.

Ali rudarska tradicija tog mesta se nastavlja i decenijama nakon zatvaranja rudnika.

"Kad smo 2018. obeležavali pola veka okončanja vađenja zlata, došlo je nekoliko poslednjih rudara iz tog doba", kaže Šarka Jurinova pred rudarskim kolicima izloženim u muzeju. Na kolicima stoji natpis - da je ruda u tim kolicima otprilike dovoljna za jedan venčani prsten.

U prošlosti se u zemlji pod Jilovom znao naći i grumen zlata težak i po nekoliko kilograma.

Jedan takav primerak se nalazi u regionalnom muzeju. Mada muzej organizuje posete u više nekadašnjih rudarskih okna, danas niko ozbiljno ne razmišlja o ponovnom vađenju zlata.
"Ali na pritokama Sazave uvek neko pokušava da nađe zlato u pesku", priča direktorka muzeja.

Nova studija isplativosti

Zapravo i na drugim mestima Češke ima zlata: umerena procena govori o čak 400 tona zlata pod zemljom. Po trenutnoj vrednosti tog plemenitog metala, to je oko dvadeset milijardi evra.

Nakon pada komunizma je bilo "preduzetnika" koji su imali planova s tim rudnim bogatstvom.

No ili država nije bila zainteresovana ili je lokalno stanovništvo bilo odlučno protiv eksploatacije.

Ipak, državna rudarska kompanija Diamo prošle godine je pokrenula studiju izvodljivosti ponovnog otvaranja zlatnog rudnika u mestu Zlate Hori na severu Češke.

"Geološka istraživanja će trajati tri godine i njihovi rezultati će poslužiti za odluku o uslovima eksploatacije nalazišta zlata", rekao je za domaće medije Ludvik Kaspar, direktor firme Diamo.

"To istraživanje bi trebalo da češkoj Vladi pruži aktuelne informacije o mogućnosti eksploatacije nalazišta i tehnologiji koja je potrebna", kaže i portparolka Ministarstva za industriju i trgovinu. I tamo se procenjuje da je još više tona zlata pod zemljom.

Prljavi deo posla da se obavi u inostranstvu

I češki predsednik Miloš Zeman se zalaže za ponovnu eksploataciju domaćeg zlata. Ideja je da se ruda iz Zlate Hori izvozi kako bi se u inostranstvu obavio najprljaviji deo procesa, njeno hemijsko razdvajanje od ostalog materijala.

To je osnovni uslov koji postavlja ministar za zaštitu životne sredine Rihard Brabec.

"Za nas je apsolutno nezamislivo i neprihvatljivo da se zlato vadi hemijskom obradom", rekao je ministar na češkoj televiziji.

"Jedina alternativa je dubok kop, ali se zapravo nadam da će zlato kao blago naše zemlje još decenijama ostati skriveno pod zemljom."

Češki ekonomista Lukaš Kovanda razlog oklevanju vidi manje u plemenitim mislima o očuvanju okoline ili prepuštanju budućim generacijama - koliko u trenutnoj svetskoj ceni zlata.

"Eksploatacija zlata u Češkoj još nije isplativa, tako da niko ne žuri da ponovo pokrene vađenje. Da je drugačije, u Češkoj bi se već odavno vadilo zlato."

Litijum važniji od zlata

Kako se videlo u drugom slučaju, Češka nema mnogo obzira kada se rudarski posao isplati.

Proteklih godina je kod Cinoveca na granici prema Nemačkoj utvrđeno značajno nalazište "belog zlata" našeg doba: litijuma. Nešto više od polovine od oko 140.000 tona tog alkalnog metala nalazi se na češkoj, ostalo na nemačkoj strani.

Delimično državni koncern CEZ je već dobio koncesiju za češko nalazište i namerava da počne sa vađenjem za četiri godine.

Ukupno se u brdima Češke nalazi oko četiri odsto poznatih svetskih nalazišta litijuma. A danas očigledno zlatno prstenje više nije toliko važno - koliko su to baterije za električne automobile za koje je litijum neophodna sirovina.