Godišnjica smrti Džordža Flojda, šta je promenila njegova smrt

Prošlo je godinu dana od kada je u Mineapolisu ubijen Afroamerikanac Džordž Flojd, kada je policajac prilikom hapšenja na njegovom vratu držao koleno, dok se Flojd nije ugušio. Njegova smrt pokrenula je višednevne proteste širom SAD i globalni pokret "Crni životi su važni" koji se pre svega zalaže protiv policijske brutalnosti i rasizma. Godinu dana kasnije u SAD su pokrenute reforme u pravosuđu i policiji kako bi se iskorenio sistemski rasizam.

Agonija Džordža Flojda trajala je skoro devet minuta pre nego što je izdahnuo, prethodno moleći policajca da ga pusti jer ne može da diše.

Njegova smrt, koju je snimio slučajni prolaznik, pokrenula je proteste širom SAD i sveta, a pokret "Crni životi su važni" (Black Lives Matter) insistirao je na pitanju rasizma.

Od smrti Džordža Flojda, ljudi pronalaze različite načine da se zalažu za promene u borbi protiv policijske brutalnosti i rasizma.

"Amerikanci, moramo da se okupimo kako bismo obnovili poverenje između organa za sprovođenje zakona i ljudi kojima služe i iskorenimo sistemski rasizam u našem krivičnopravnom sistemu i sprovedemo reformu policije", poručio je predsednik SAD Džozef Bajden.

Neki aktivisti zahtevaju da se novac namenjen policiji preusmeri drugim organizacijama.

U Mineapolisu, gde je ubijen Džordž Flojd, gradsko veće je glasalo za smenu policijske uprave što je sprečio gradonačelnik.

U Atlanti, gde je policija 2020. godine ubila još jednog nenaoružanog Afroamerikanca, gradonačelnik grada ograničio je upotrebu sile policiji, dok je gradonačelnik Njujorka uskratio policiji značajna sredstva i rekao da će novac biti uložen u omladinske i socijalne službe.

Uklanjanje statua kolonista i simbola ropstva

Iako je ropstvo u SAD okončano posle Građanskog rata, širom američkog Juga ostale su brojne statue robovlasnika i spomenika podignutih u čast vojnika Konfederacije.

Tokom 2020. neke od tih statua su uklonjene ili srušene bilo od strane lokalnih vlasti bilo od strane demonstranata.

Neke škole i ulice nazvane po vođama Konfederacije takođe su preimenovane.

U Vašingtonu je gradonačelnica Mjuriel Bovser centralnu ulicu koja vodi ka Beloj kući nazvala po pokretu "Crni životi su važni".

Sličnih primera bilo je i u evropskim gradovima gde su na meti bili spomenici kolenijalnih vladara.

Obrazovanje i briga o mladima

Ponovo je pažnja okrenuta ka obrazovanju mladih iz siromašnih kvartova i delova zemlje.

Pokrenuta je i kampanja revizije istorijskih udžbenika i insistiranju na multikulturalnosti društva, tako da deca više uče i znaju o manjinskim etničkim grupama nego što je to do sada bio slučaj. Takođe, veći akcenat je stavljen na podučavanje mladih o rasizmu.

Nastavni programi se ažuriraju posebno kada je reč o rasizmu i doprinosu Afroamerikanaca, Latinoamerikanaca, Azijata i drugih etničkih grupa američkom društvu.

Uloga medija

Godinama su američki i britanski mediji imali ogroman uticaj na to kako se prikazuju Afroamerikanci, često kao kriminalci, neuračunljivi i ljudi puni besa zbog čega ih demonstranti smatraju odgovornim za negativnu medijsku sliku o Afroamerikacima i drugim etničkim grupama kao i za nedostatak raznolikosti i inluzije.

Kompanije su pozvane da objave svoje izveštaje o uključenosti Afroamerikanaca i koliko su oni podržani na radnim mestima.

Statistike pokazuju da su Afroamerikanci uglavnom diskriminisani na radnim mestima.

Slično je i u kulturi zbog čega su upućeni pozivi da se više finanisiraju projekti koji promovišu Afroameričke umetnike, a ljudi edukuju o stvarima koje potiču iz njihove kulture.