Černobilj 35 godina posle nuklearne katastrofe – zona kontaminacije ili atraktivna turistička lokacija

Nuklearni reaktor broj 4 u Černobilju, gradu udaljenom 110 kilometara od glavnog grada Kijeva, eksplodirao je i zapalio se u noći 26. aprila 1986. godine. Toksične radioaktivne čestice oslobođene su u atmosferu, a tadašnje sovjetske vlasti učinile su situaciju još težom jer nisu na vreme obelodanile šta se dogodilo.

Evakuisano je više od 100.000 ljudi iz Černobiljske oblasti i uspostavljena je zona kontaminacije na teritoriji površine veće od 2.500 kvadratnih kilometara.

"Černobilj je mesto tragedije i sećanja, ali takođe i mesto na kojem možemo da shvatimo kako se mogu prevazići posledice takve globalne katastrofe. Želimo da se ubuduće o Černobilju govori ne kao o zoni kontaminacije, već kao o zoni koja je obnovljena i koja se razvija", poručio je ministar za životnu sredinu Ukrajine Bohdan Boruhovski i založio se za razvijanje turizma u oblasti oko nekadašnje nuklearne elektrane.

"Naša turistička ponuda je jedinstvena i nova, jer je ovo mesto za promišljanje i uvide o ljudskim greškama, ali i o heroizmu s kojim su te greške ispravljane", ukazao Boruhovski.

Nije pronađen značajan transgeneracijski efekat izlaganja zračenju  

Iako je nivo radijacije u oblasti oko Černobilja dovoljno nizak i bezbedan za posetioce, ukrajinske vlasti ipak ne dozvoljavaju naseljavanje na tom području, ali nedaleko od nekadašnje nuklearne elektrane i danas živi oko 100 ljudi.

Naučnici koji su proučavali DNK dece čiji su roditelji bili izloženi radijaciji, saopštili su da nisu pronašli specifične mutacije.

Za potrebe studije, urađeno je sekvenciranje genoma i za one koji su bili izloženi i za njihovu decu, što je istraživačima omogućilo da otkriju koliko je novih mutacija nasleđeno od izloženih. Brojne nove mutacije pojavljuju se sa svakom generacijom, tako da je tim gledao na veću stopu od one pronađene u kontrolama rođenih posle događaja.

A istraživači nisu pronašli ništa. Njihova pretraga bila je dovoljno osetljiva da su mogli da otkriju uticaj starosti roditelja na broj novih mutacija (stariji roditelji prenose više mutacija na svoje potomstvo), ali nisu videli efekat od doze zračenja koju su njihovi roditelji dobili.

Jedan od radioaktivnih elemenata koji se iz Černobilja širio nadaleko, bio je radioaktivni izotop joda, koji uzrokuje povišeni rizik od raka štitne žlezde. Kao što se očekivalo, određeni broj ljudi izložen černobiljskim ostacima od tada je razvio ovaj rak, a istraživači su od njih dobili i kancerogeno i zdravo tkivo. 

Iako se čini da je izlaganje zračenju bilo dovoljno da nanese veliko oštećenje DNK i rak, ne čini se da se ta šteta prenosi na buduće generacije značajnom brzinom.