Čitaj mi!

Nemačke korupcionaške afere stigle do Crne Gore i Severne Makedonije

Mnogim Nemcima se proteklih mesec dana udarne vesti čine kao da je u pitanju dan mrmota. Bezmalo svaki dan udarne vesti čini neka nova manja ili veća korupcionaška afera u koju su uključeni poslanici iz redova demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) kancelarke Angele Merkel. Samo su cifre u evrima različite – dvanaest puta 9.999 evra, 250.000, 660.000, 997.000, 1,2 miliona, 11 miliona...

Zbog svega toga, bezmalo svaki dan neki poslanik Bundestaga da ostavku samo šest meseci pre kraja mandata, dok nemali broj njih odustaje od ulaska u trku za novi saziv nemačkog saveznog parlamenta.

Ove afere, uz zamor višemesečnim merama zatvaranja i narastajuće nezadovoljstvo zbog loše organizacije vakcinacije protiv koronavirusa, doprinele su da CDU-CSU doživi dramatičan pad podrške među biračima – od podrške koja je dolazila do 40 odsto u toku prošle godine svela se na tek 25 odsto, prema poslednjem istraživanju instituta Kantar, urađenom za nedeljno izdanje Bilda. Istovremeno, Zeleni beleže podršku od 23 odsto, socijaldemokrate 17, liberali i Alternativa za Nemačku po 10 a Levica devet odsto.

"Masne" provizije na maskama

Ono što iz dana u dan šokira nemačku javnost jesu otkrića da su brojni poslanici CDU-CSU naplaćivali "masne" provizije od kompanija koje proizvode maske, a koji su bez tendera dobijali narudžbine od saveznih i pokrajinskih ministarstava zdravlja i unutrašnjih poslova na čijem čelu su upravo kadrovi CDU-CSU.

Da poslanici i visokopozicionirani političari CDU-CSU nisu samo zarađivali na maskama, posvedočilo je i otkriće Zidojče cajtunga da je bavarski političar Peter Gauvajler od jednog nemačkog milijardera za konsultanske usluge dobio više od 11 miliona evra.

Osim toga, postavilo se i pitanje uticaja bogatih sponzora, koji su 12 meseci svakog meseca za učešće na večeri sa saveznim ministrom zdravlja Jensom Španom plaćali po 9.999 evra – tačno jedan evro manje nego što je iznos za koji postoji zakonska obaveza da se evidentira ime i prezime stranačkog donatora.

Ministar Špan je došao u fokus medija i zbog toga što je otkriveno da je njegovo ministarstvo prošle godine bez tendera dodelilo privatnim kompanijama 210 ugovora ukupne vrednosti od čak 4,6 milijardi evra. Pandemija je nalagala da se suspenduje obaveza raspisivanja tendera, ali opozicione vođe insistiraju na detaljnom izveštaju jer sumnjaju na korupcionaške poslove.

Sumnje je pojačalo otkriće da je vila u Berlinu, koju je ministar Špan sa svojim mužem kupio u julu 2020, koštala čak 4,125 miiona evra. Štaviše, otkriveno je i da je Španovo ministarstvo kupilo 570.000 maski od kompanije "Burda", a na čelu "Burdine" kancelarije u Berlinu je upravo njegov muž Danijel Funke.

I ministarstvo i "Burda" tvrde da su maske kupljene po tržišnoj ceni te da Funke ni na koji način nije bio uključen u taj posao.

Zajednička kancelarija počasnog konzula i poslanika

U nizu korupcionaških afera i sumnji na mutne poslove u koje su upleteni CDU-CSU, istraživački novinari nedeljnika Cajt su otkrili sumnjive dodatne poslove poslanika Joahima Fajfera (CDU). Cela priča bezmalo liči na nemačku verziju Nušićevih komedija samo što ovog puta jedan od koloritnijih likova nije počasni konzul Nikaragve već počasni konzul Crne Gore.

Samo pre koju nedelju Fajfer je isticao kako je "užasnut i razočaran" sanzanjima da su njegove kolege zarađivale uzimajući provizije na poslovima sa maskama. Međutim, nekoliko dana kasnije nedeljnik Cajt otkriva da ovaj demohrišćanin, koji u Bundestagu vedri i oblači kada je u pitanju nemačka energetska politika, i te kako ima sumnjive poslove.

Cajt je najpre otkrio da su telefoni dve od njegove tri privatne kompanije zapravo registrovani u Vajblingenu, nedaleko od Štutgarta, i to u njegovoj poslaničkoj kancelariji, čiji troškovi se namiruju iz budžeta Bundestaga kroz neoporezivi paušal od 4.560 evra.

Međutim, ovaj nedeljnik je otkrio da je Fajfer deo svoje poslaničke kancelarije dao u zakup uspešnom privredniku Folkeru Ceu, koji je počasni konzul Crne Gore. Ispostavilo se da njih dvojica ne samo dele istu kancelariju, već i upošljavaju istu sekretaricu pa im je i poštansko sanduče i zvono na interfonu isto.

Suočen sa brojnim novinarskim pitanjima, počasni konzul Ce je Cajtu rekao da plaća "svoj deo troškova kancelarije, telefona i sekretarice gospodina Fajfera", dok je sam Fajfer preko advokata odbio da odgovara, tvrdeći da pitanja sadrže laži.

Cajt je otkrio i da Fajfer i Ce ne dele samo troškove, već i da s vremena na vreme i putuju zajedno. Oni su u februaru 2020. godine putovali u Crnu Goru, kada ih je obojicu primio tadašnji premijer Duško Marković. Nakon ove posete, Fajferova kancelarija je saopštila da se raduje daljem proširenju odnosa kroz projekte vredne stotinu miliona evra u energetskom sektoru.

Ovaj nedeljnik sumnja na korupciju, ali i na to da je Fajfer uopšte sposoban da radi poslanički posao budući da ima prijavljenih još čak 27 funkcija u kompanijama, fondacijama i stranci, koje skupo naplaćuje. Primera radi, Cajt navodi da on jedan dan konsultantskih usluga naplaćuje 3.000 evra neto.

Lobista za Gruevskog podneo ostavku

Za razliku od "cimera" počasnog konzula Crne Gore, njegov kolega iz CSU Tobijas Ceh, koji je radio za partiju bivšeg makedonskog premijera Nikolu Gruevskog, vratio je svoj mandat i dao ostavku na sve partijske funkcije zbog "mogućih sukoba interesa".

Nakon otkrića nedeljnika Špigl da je Ceh uporedo sa svojim poslaničkim poslom bio i savetnik i promotor nekadašnjeg šefa VMRO-DPMNE u predizbornoj kampanji, ovaj bavarski poslanik je javno priznao ovaj angažman, rekavši "da bi sa sadašnje vremenske distance, drugačije procenio te dodatne aktivnosti iz 2016. godine te da ih ne bi obavljao".

Špigl je otkrio da je Cehova konsultantska firma dobila desetine hiljada evra honorara za pi-ar aktivnosti za tadašnjeg makedonskog premijera, koji je kasnije osuđen zbog naručivanja nasilja nad političkim protivnicima.

Osim toga, Ceh je kao poslanik Bundestaga učestvovao i na predizbornom mitingu VMRO-DPMNE, a zasad ostaje neodgovoreno pitanje da li je Zeh Gruevskom i ugovarao sastanke sa nemačkim političarima, uključujući i bivšeg šefa CSU Horsta Zehofera, koji je bio ministar unutrašnjih poslova, a sada je ministar građevine.

"Cehovo povlačenje je jedini ispravan korak. Logično je sprečiti štetu CSU", izjavio je generalni sekretar CSU Markus Blume.

Uprkos brojnim ostavkama, predizborna šteta za CDU-CSU je, sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja u Nemačkoj, neizbežna.