Čitaj mi!

Koliko dubok razdor je ostavio Tramp i šta čeka svet sa Bajdenom

U SAD ova godina je počela olujom u srcu američke demokratije – uz slike inauguracije izabranog predednika Džozefa Bajdena, još su sveže slike upada stotina demonstranata u zgradu Kongresa. Da li će po odlasku Donalda Trampa iz Bele kuće Amerika početi novo poglavlje svoje demokratije? O spoljnopolitičkim izazovima koji će se naći pred administracijom u Beloj kući, Kini, Balkanu, za RTS je govorio Don Valas, predsednik američkog Instituta za međunarodno pravo u Vašingtonu.

Don Valas je za RTS govorio i o Trampovom političkom nasleđu, unutrašnjim problemima američkog društva, ali i tome šta će biti prvi koraci Bajdenove vlasti.

Šta je uslovilo ono što danima gledamo u Vašingtonu i SAD? 

Posle događaja od 6. januara, kada su hiljade ljudi napale zgradu Kongresa – ljudi su vrlo oprezni, i zbog inauguracije predsednika Džozefa Bajdena. Ljudi žele da sve protekne u miru. Nacionalna garda je u gradu, a ne vojska, i oni će obeshrabriti i sprečiti slične događaje.

Ko je upao u Kapitol? 

To niko tačno ne zna, ali bilo je oko pet-šest hiljada ljudi, očigledno predstavnika različitih desničarskih grupa: belih suprematista, onih koji veruju u teoriju zavere, KJU ANON, ne znam mnogo o njima. Oko 200 ih je uhapšeno, a narednih nedelja oni će biti izvedeni na sud i saznaćemo ko su.

Koje su sve tenzije dovele Ameriku do ove tačke? Pre nekoliko meseci imali smo antirasistički protest Blek lajf meter, imali smo protest protiv karantina usled kovida, ekonomske i druge proteste. Šta je tačno uslovilo ove tenzije? 

Ja sam inače republikanac, i mislim da je Tramp bio loš predsednik. Mnogo toga što je radio – nisam odobravao. Nastanak antirasističkog pokreta "Životi crnaca su važi" donekle je povezan sa Trampom, i kovidom. Kada je Tramp bio izabran, bilo je mnogo otpora prema njemu. Taj otpor se razvijao ne samo kroz pokret, već i kroz mnoge druge. 

Došao je kovid, ljudi su bili u karantinu. A onda je u Viskonsinu policija ubila Afroamerikanca Džordža Flojda. E, to je izazvalo ne samo pokret "Životi crnaca su važi", već i druge. To je, po meni, bio prvi razlog, pravi ustanak, socijalni protesti protiv lokalne policije, i to nije imalo mnogo veze sa samom Vladom. Predsednik Tramp nije pametno vladao tom situacijom, ohrabrio je i branio policiju – što je ispravno, ali je to razljutilo druge, i došlo je do takvog razvoja događaja.

To nema veze sa masom 6. januara u Kongresu, jer je to otišlo u drugom pravcu. Bio je to poziv za pravdu prema Afroamerikancima, da policija bude pažljivija, i mislim da je to pomoglo Bajdenu da pobedi na izborima. 

Da li je Tramp isušio močvaru, kao što je obećao na početku mandata?

Ne znam na kakvu je močvaru mislio, on je verovatno tada mislio na lobiste, na to da Vlada ne funkcioniše. Ne mislim da je on isušio močvaru već da je stvorio novu.

Kakvu je močvaru stvorio Tramp?

Verovatno se misli na to da posebni interesi imaju previše uticaja na Kongres, da on dobro ne funkcioniše, nije doneo mnogo zakona, to je prvo. Kao drugo, mislim da puno toga nije tačno. U Americi svake 2 do 4 godine ljudi se kandiduju za funkcije i uvek protiv Vašingtona, optužuju ga da čini ili previše ili premalo, ali im je uvek ambicija da dođu upravo ovde u Vašington. Skeptičan sam na sve te optužbe i obećanja oko močvare.

Mislim da vlada poslednjih decenija nije reagovala u skladu sa željama ljudi, ali su razlozi za to složeni. Jedan je onaj o kojem čitate u novinama - podela ili polarizacija na nacionalnom nivou, mislim da to nije u takvoj meri na lokalnom nivou, ali Vlada ne funkcioniše kako bi različiti ljudi hteli, bez obzira na to da li su u levici ili desnici. Počeli su da traže izgrednike, oni ne krive pojedince već močvaru, koja govori da stvari ne funkcionišu dobro ali i nema krokodila u toj močvari. 

Da li Amerikanci još veruju u svoju demokratiju, jer smo prošlih nedelja videli vrlo brutalan, nedemokratski obračun tzv. Big-teka i medija sa Trampom - ukidanje njegove direktne komunikacije sa ljudima, medijima, izglasavanje impičmenta za jedan dan u Predstavničkom domu... sve to je vrlo ne-američki, ako hoćete.

Slažem se. Mislim da je demokratija ostala, da je zapravo veoma jaka, ali bih napravio razliku: često to poredim sa bocom i vinom. Flaša – to je sistem, sudovi, zvaničnici u saveznim državama, vlada - i mislim da svi veoma dobro funkcionišu. Ali u flaši je vino, a veliki deo tog vina ne valja, i ako me pitate zašto – nisam siguran. 

Kada je reč o velikim kompanijama, sa time se slažem - velike tehnološke firme imaju previše moći, možda bi prema zakonima one treba da budu podeljene. Kada pitate za Trampov Tviter nalog, i o prvom amandmanu, Amerika je uvek bila hrabra. Moraću da se vratim na Tomasa Džefersona, u njegovo vreme Amerika je rekla da se može verovati svakome da samostalno vlada, ali mislim da smo razvili moćnu, snažnu privredu. Ali postoje pitanja u vezi sa velikim tehnološkim firmama, medijima, društvenim mrežama, iskreno - možda i pada nivoa javnog obrazovanja, pada kvaliteta našeg rukovodstva, u obe stranke. 

Ironija je – ljudi danas žive bolje nego ikada, i očekuju više od svojih lidera, a umesto toga – dobijaju manje od njih. Ne proizvodimo dobro rukovodstvo. Na drugoj strani život se nastavlja, ekonomija, društvo, porodica, to je veoma snažno u SAD. Možete smatrati da sve ove demonstracije i protesti, bez obzira na to da li su na levici ili desnici, pokazuju nekakvu snagu društva. Ali ne mislim da su dobro vođeni. Tako je u celom svetu, vidimo pad kvaliteta lidera – svuda. 

To je interesantno, jer istraživanje Galupa kaže da je, uprkos drami posle izbora, konzervativizam u usponu u Americi, i da takvu ideologiju ima više od 35 odsto Amerikanaca.

Šta znači konzervativizam? Slažem se sa vama, mislim da je Amerika konzervativno društvo, a razlog je što je ekonomski i socijalno uspešna. Nikada nećete imati klasne razlike u SAD, već rasne probleme, koji su pravi. Ali, zemlja jeste konzervativna. Ronald Regan ju je učinio energično konzervativnom, ali je ta reč dvosmislena. Mnogi ljudi će reći da Tramp nije konzervativan, već da je radikalan, nije sofisticiran u pogledu vlade i vođenja politike, i veoma je otvoreno promovisao svoju vlast. 

Ono što sada imate jeste podela između konzervativnog dela zemlje, a podsetiću vas ja sam republikanac, i to u republikanskoj stranci. Imate ljude poput Miča Mekonela – koji predstavljaju establišment stranke, tradicionalniji deo, pametniji, a oni su zaprepašćeni onim što se desilo na Kapitolu. Nisu konzervativci napali Kapitol, već banda onih koji su iz nekog razloga bili ubeđeni da je Tramp pobedio na izborima i da su mu glasovi pokradeni. Ali to jednostavno nije tačno, imali smo 60 parnica, uključujući i one pred Vrhovnim sudom. Bajden je svuda proglašen pobednikom. Ljudi su nezadovoljni, ali ih ne bih nazvao samo konzervativcima, oni su i deo verske desnice, ljudi koji su nesrećni zbog ekonomskih i socijalnih pitanja koja njih pogađaju, a ne druge ljude. To je Danijela veoma složeno pitanje. 

Šta možete da kažete o Džozefu Bajdenu i njegovoj administraciji. Bajden je pet decenija čiste političke ambicije. Šta američki saveznici očekuju da Bajden uradi – prvo? 

Bajden je veoma iskusan, kao što ste naglasili – bio je potpredsednik SAD. Prvo što će uraditi biće naravno, na domaćem planu, a tiče se borbe protiv pandemije, zdravlja, i ekonomije koja je ugrožena. Upravo je predstavio zakon o paketu od 1,9 biliona dolara, a još nije predsednik. Dakle usredsrediće se na domaća pitanja.

Kada je reč o međunarodnoj sceni, evo šta možemo da očekujemo: prvo, vratiće SAD Pariskom klimatskom sporazumu; drugo, pokušaće da vrati Ameriku u iranski nuklearni program; treće, pokušaće da razvije zdravije odnose sa Vladimirom Putinom i Rusijom; četvrto, ponovo će ojačati odnose sa EU, sa NATO-om, biće vrlo konvencionalan, tradicionalan. 

Šta je sa Kinom?

Sa Kiiiiiiinom! Znate, mi imamo izraz za to – gorila od 400 kila. Mogu da pitam, šta Vi mislite o Kini? Mislim da SAD vide Kinu drugačije nego što su nekada gledale na SSSR. Mislim da Amerika vidi Kinu kao veliki problem, kao ogromnu ekonomiju, ambiciozno društvo, čiji su koreni u drevnoj civilizaciji... Amerikanci treba da shvate da moraju da žive u svetu zajedno sa Kinom. Američki odnosi sa Kinom traju dugo. Iz Amerike u Kinu su išli mnogi misionari. Pohađao sam univerzitet Jejl, odrastao sam učeći o otvaranju odeljenja Jejla u Kini, uvek smo imali brojne veze sa Kinom, i moj Institut za međunarodno pravo – sarađuje sa Kinom, imamo i brojne trgovinske veze sa Kinom.

Bili ste deo pravnog tima predsednika Trampa, koji je pisao nove trgovinske ugovore Amerike sa Kinom. Šta je nedostajalo starim sporazumima, i šta će doneti novi?

To je dobro pitanje. Možda smo mi Amerikanci bili pomalo i naivni. Naime, Amerika je otvorila svoje tržište Kini, i na neki način, stvorila tu kinesku ekonomiju. Ne samo Donald Tramp, već mnogi Amerikanci veruju da su nas Kinezi iskoristili, da su pokrali našu intelektualnu svojinu. 

Znači, Tramp je bio u pravu kada je rekao da Kinezi kradu od Amerikanaca?

Da, Tramp je dobro razumeo te anomalije, ali je bio loš u njihovom lečenju. Jer, umesto da je ostao uz naše saveznike u Evropi, uključujući i Balkan, i umesto da Kini u lice kaže: slušajte, nismo sretni što trgujemo sa vama, ali nemojte da nas zloupotrebljavate – on je jednostrano uveo tarife Kini, ujedno ih uvodeći i Kanadi i Evropi. To je oslabilo našu mogućnost da poslujemo sa Kinom. Ali optimista sam. Mislim da ćemo razvijati zrelije odnose sa Kinom.

Na kraju krajeva, Kina je istorijski fenomen. Ima veliku i drevnu civilizaciju, koja je ambiciozna, koja je u usponu, koja sarađuje sa svetom i raste, brže nego što je to mogla drevna Kina. To moramo da shvatimo. Bajden će morati da se bavi Kinom, kao i drugim zemljama.

Šta je najbolje nasleđe Trampove spoljne politike? 

Da budem iskren, a razgovarao sam i sa kolegama republikancima, razlog zbog kojeg sam kritikovao Trampa toliko, jeste što je Kini olakšao posao. Čak je učinio da se svet više okrene Kini. Tako da nisam siguran šta je njegovo najbolje spoljnopolitičko nasleđe. Možda to što je bio tvrđi nego što su to bile demokrate.

Šta će biti politika nove administracije u vezi sa Korejskim poluostrvom? Južna Koreja je poručila Bajdenu da nastavi razgovore sa Pjongjangom.

Severna Koreja je bila vrlo uspešna u pravljenju Amerikanaca budalama, u pregovorima. Možda razumem razlog za to. Severnokorejci su se plašili da će ih, ako nemaju nuklearno oružje, Amerika napasti, i smeniti režim. Ne mislim da su to namere Amerike. Mi smo samo zabrinuti zbog Severne Koreje, ali mislim da su, da upotrebim staru reč – paranoični. A Amerika nije bila baš najpametnija s njima. Ne znam šta će Bajden da uradi, pretpostavljam da će uraditi sve što su i prethodne administracije – Obamina, Trampova, i druge, pokušaće da razgovara sa njima. Ali, svakako moramo da budemo analitični i realni – nadam se da će Kim nastojati da poboljša ekonomiju, i da ćemo ubuduće biti manje sumnjičavi jedni prema drugima.

Ako je prvih 100 dana administracije - pouzdana slika onoga što se biti naredne četiri godine, šta Balkan i Srbija mogu da očekuju od nove administracije u Beloj kući?

Amerika će pokušati da razvije mnogo zdravije odnose sa EU. A lično verujem da će zdrava EU – uključiti i sve balkanske zemlje, posebno Srbiju, ako to Balkan i Srbija budu želele. Siguran sam da će Srbiju Amerika ohrabriti na tom putu. Želeće da ohrabri i stabilnost u odnosima Srbije i Kosova i Metohije.

Prošle godine sklopljen je Vašingtonski sporazum, i nisu svi srećni zbog toga. Da li bi taj sporazum mogao da se menja?

Suviše je rano da se to kaže. U nekom  trenutku, politiku čine ljudi, pojedinci! Biće važno KO će biti pomoćnik državnog sekretara za Evropu, ko će biti nadležan za svaku zemlju na Balkanu. Ko će biti u nacionalnom savetu za bezbednost. Od toga će zavisiti i politika. Pomenuli ste ranije Džejka Salivena. On je sposoban momak, ali toliko toga će se naći pred njim: pitanja NATO-a, klimatskih promena, pandemije, Kine... i sama nova administracija moraće da bude stabilna, i mislim da hoće, jer su mnogi koji će biti u njoj već radili za Vladu.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">