Zašto je Ukrajina objavila rat austrijskom arhitekti

Naziv firme u originalu "Coop Himmelb(l)au" je svojevrstan rebus. "Coop", na srpskom "kop", je uzet s početka internacionalne reči "kooperacija". U drugom delu imena se prožimaju tri imenice: Nebesa/Himmel + nebesko plavetnilo/Himmelblau + građevina/Bau.

Ime firme je važno jer je to istovremeno njen manifest, program, usmerenje i provokacija –globalno prisustvo, drski prodori, topološke forme [1], prkosan odnos sa zemljinom težom, strast i emocije unutar simboličkih vrednosti arhitekture.

Jedan od tri osnivača biroa, danas još jedini koji je ostao u firmi je Volf Priks, rođen u Beču 1942. godine, studirao u Austriji, Engleskoj i Sjedinjenim Državama. Ono o strastima arhitekture nije novinarski dodatak, već aluzija na Priksov štampani manifest iz 1980: "Arhitektura mora da gori".  

Arhitektura koja "gori" je ona koja provocira, ne da mira, koja se hrani iz emocija, ne nužno pojedinačnih, već kolektivnih, društvenih, istorijskih, političkih i, barem u refleksu, božanskih.

Priks i "Kop" stoje u samom vrhu svetske arhitekture. Danas firma ima biroe u Beču, Los Anđelesu, Londonu i Melburnu, u kojima radi 150 ljudi iz 20 nacija. Slogan "kaži neboplavo" prvo je što dočeka one koji otvore sajt firme. 

Tome se suprotstavlja aktuelni moto iz Kijeva "kaži sankcije". Čitava ukrajinska diplomatija se podigla i pozvala na globalnu medijsku, političku i pravnu mobilizaciju protiv Priksa i kooperativnog plavog neba zbog njihove namere da na Krimu podignu operu.

"Galeb" je sleteo u Sevastopolj

Problem je prvi otvorio minhenski dnevnik Zidojče cajtung (SDZ) u tekstu objavljenom poslednjeg dana novembra. "Pozer za Putina", glasio je naslov, uz objašnjenje u nadnaslovu "Arhitekta Volf Priks gradi dva kulturna hrama za Rusiju".

SDZ: "Coop Himmelb(l)au Već i samo ime 1968. godine osnovanog arhitektonskog biroa cilja ravno na nebesa. To skoro graniči sa uvredom njegovog carskog veličanstva kada glavnom dizajneru Volfu Priksu preko telefona postavite pitanje, da li bi gradio i za samog vraga u paklu?

Odlučni odgovor gazde: "Kakva je to besmislica!"

I dalje SDZ: "Vladimir Putin nije đavo. Verovatno. Ali je inicijator četiri ruska svetionika kulture, koji bi trebalo da budu realizovani u naredne tri godine. U rekordnom roku, u što se posle nemačkog iskustva sa gradnjom berlinskog aerodroma mora ili sumnjati, ili se pokriti od sramote."

Kompaktna zloba, pakost i ljubomora iz ovog kratkog inserta teško nalazi premca. Priks je folirant i "njegovo carsko veličanstvo", Putin je kadrovik iz pakla, a ako Nemci nisu u stanju da nešto stave pod krov za tri godine, onda to ne može i ne sme niko.  

Najpre kratko o tome šta gradi Vladimir Putin koji "verovatno nije đavo", premda se to, naravno, nikada neće znati pouzdano.

Zamišljena su četiri virulentna simbolička znaka koji markiraju četiri strane sveta: Na zapadu (Kalinjingrad), istoku (Vladivostok), severu (Kemerovo, Sibir) i jugu (Sevastopolj, Krim). U sva četiri slučajeva se radi o "hramovima kulture" (SDZ) mešovite namene - opera, koncertne sale, balet, pozorište, muzejski/galerijski prostori i slično. 

Objekte "u Putinovo ime" podiže fondacija Nacionalno kulturno nasleđe sa budžetiranim delom od 1,33 milijarde evra koje puni državni holding "Rosnefgas".

Kao graditelj opere u Kalinjingradu spominju se jedna norveška firma (Snøhetta), za onu u Vladivostoku njujorški biro "Asymptote".

Austrijski arhitekta Priks je angažovan za projekte na severu i jugu. Onaj u sibirskom Kemerovu je prošao sve ruske instance i na proleće 2021 se počinje sa gradnjom.

Sa projektom u Sevastopolju se stvar zakomplikovala, ali s ove, evropske strane, ne u Rusiji. 

Najpre je i sam Priks tome doprineo, tako što je u intervjuima govorio da ne gradi na Krimu. Ni na sajtu Kopa nije bilo pomena o tome. 

Tek kad su Sevastopoljske novosti u novembru objavile dizajn nove opere, sa vidljivom identifikacijom firme "Kop himelb(l)au" pored fotografije, Priks je potvrdio. 

Zašto je pre negirao? "Pa zato što smo još bili u pregovorima", odgovarao je Priks na novinarska pitanja.  

Opera na Krimu se vodi pod medijskim nazivom "Galeb", jer njene apstraktne forme imaju nečega od belih raširenih krila te ptice toplih mora. Samo po sebi, ime je lišeno sarkazma.  

Sarkazam je međutim nameravan kad se "Galeb" provuče kroz naslove, međunaslove i komentare tipa: "Galeb sleće u Sevastopolj", "Galeb za Putina", "Priks gradi galeba na Krimu".

"Galeb" krši sankcije...?

Oko toga je počelo, da li Priks i "Kop" krše sankcije kada grade operu na Krimu? 

Tema je aktuelna. Pre nekoliko dana je EU produžila sankcije protiv Moskve za narednih šest meseci, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala novu rezoluciju kojom od Rusije traži da se povuče sa Krima.

Ali to sa sankcijama više nije jednostavno. Tačno, EU ih regularno produžava svakih šest meseci, ali nije nikakva tajna da u Uniji nisu svi srećni zog toga. Još je komplikovanije sa UN-om, jer je Krimska rezolucija tamo izglasana (7.12.2020) sa 63 glasa za, 17 protiv, 62 uzdržana.

To bi značilo da 79 članica Ujedinjenih nacija smatra da su sankcije ili pogrešne, ili ih se ne tiču, ili da se malo treba vratiti u prošlost da bi se videlo kako je sve počelo i kuda to vodi.

A onda je u takvu situaciju u kojoj se krune svrsishodnost i logika antiruskih sankcija, u pukotine smisla, namere i kohezije jednog bloka nejednakih ciljeva, upao Volf Priks sa krimskim projektom i šokantnim poslovnim stavom da ruski novac ne smrdi.

Ako se pogleda rezolucija 68/262 Generalne skupštine UN-a iz marta 2014, dokument koji odbacuje rezultate referenduma na Krimu i insistira na ukrajinskoj suverenosti, teško se može reći da Priks krši sankcije. (https://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/68/262)

Taj papir, kao i odgovarajući regulativni akt EU iz juna 2014 (692/2014) govore o "teritorijalnom integritetu", o "uvozu robe", o vojnim i strateškim momentima - ali "usluge" se nigde ne spominju. Gradnja opera, koncertnih dvorana i ostalih kulturnih institucija još manje.

Iz Austrijske privredne komore se neformalno čuje da su stvari pravno čiste.

Zvanične reakcije nema, "ali ona nije ni neophodna", kaže Gerhard Mangot, ekspert za Rusiju i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Insbruku (Standard, 11.12.) "jer podizanje kulturnih institucija nije zabranjeno u postojećem režimu sankcija".

Mangot: "Nije isključeno da se Priksov projekt suprotstavlja političkom duhu EU sankcija, ali sigurno ne njihovim pravnim odredbama. Po mojoj proceni, nema nikakve pravne prepreke da on gradi na Krimu, iako to možda nije najbolje izvedeno. Kad kritičarima nije pošlo za rukom da Priksa zaustave pravnim sredstvima, pokrenuli su mehanizam njegovog javnog posramljivanja."

Slično misli i bečki arhitekt Andreas Rumpfhuber (ORF 5.12.), koji se specijalizovao za temu arhitekture i ideologije.

Po njemu, tu je nešto pomešano. "Pitam se, da li se ovde ustvari vodi rat preko posrednika, u kome se arhitektura samo simbolički koristi ne bi li se pokrile katastrofalne posledice jedne propale spoljne politike i diplomatije."

Iz ukrajinske diplomatije Priksu stižu neuvijene pretnje.

Ukrajinski ambasador u Austriji Oleksander Šerba: "Čitav svet mora da sazna, da će, ako tako nastavi, za firmu 'Kop himelblau' ostati jedan jedini partner, Putin, jer niko drugi neće više da radi sa njima! Mi činimo sve da ovaj slučaj ne ostane bez posledica. Sva ukrajinska diplomatska predstavništva na svetu su upozorena da pokrenu široku akciju protiv te firme gde god ona ima poslove." (intervju za Imo 7, digitalnu televiziju austrijskog cehovskog udruženja za imobilije).

Oleksij Makejev, poverenik za (antiruske) sankcije u ukrajinskom Ministarstvu spoljnih poslova: "Nećemo tolerisati da evropske firme sarađuju sa ruskim okupacionim vlastima. Sprečićemo samozadovoljstvo svakoga ko prihvata da bude saučesnik Putinovog režima u ilegalnoj okupaciji Krima" (APA).

Bojkot, pretnje, uvrede, posramljivanje (takozvani "public shaming").

Standard: "U međuvremenu je ta akcija poprimila neverovatne razmere. Ne samo da se Priksu preti, sad ga se već naziva imenima kao "genocidni ubica" i "genocidni kriminalac".

Priks: "Samo napred!"

U svojim intervjuima svih prošlih godina, Priks ne upada u oči kao plašljiva i introvertna osoba.  

Naprotiv, kao autor strastvene "plamene arhitekture" čiji cilj nije nova gradnja, već novo društvo, pokretanje socijalne, kulturne i mentalne revolucije kroz smele arhitektonske forme, teško da bi Priks i mogao da bude nešto drugo osim ekstrovertan, samosvestan i arogantan.

U jednom od najboljih intervjua pre pet godina, datog specijalizovanoj digitalnoj platformi Arch2o, Priks je novinaru razbio koncept i iscepkao tok razgovora (https://www.arch2o.com/interview-with-wolf-d-prix-coop-himmelb-l-au-arch2o/)

Evo odlomka iz tog intervjua, da bi se shvatilo kome je to Ukrajina objavila rat: 

P: Kakva je razlika između arhitekture i umetnosti?

O: Mene više zanimaju sličnosti. Arhitektura je umetnost kada ideja dotakne metaplan. Inače je samo zgrada.

P: Kako počinjete neki dizajn?

O: To je tajna.  

P: Kako posmatrate vlasiti opus? Da li je to evolucija, ide li u fazama, da li je fokus na jednu stvar?

O: Naš rad je mreža ideja, koncepata i ostvarenja. Kao beskrajni stub Konstantina Brankuzija.

P: Kad gledam vaše radove, uvek pomislim "pa to nisam očekivao!" Kako uspevate da iznenadite svaki put? 

O: Kao što kaže Bob Dilan: Ne treba ti meteorolog da ti kaže gde vetar duva. 

P: Vaša arhitektura poseduje izvesnu mirnoću. Kako se ona slaže sa okolnim haosom? 

O: Mi nikad ne reagujemo. Mi delujemo. 

P: Ko vas inspiriše?

O: Bob Dilan, Kit Ričards, Žak Derida, Piranezi, Fišer fon Erlah i Le Korbizje. Ali ko misli samo na arhitekturu, onda iz njega ispada samo arhitektura. 

P: Da iz nekog razloga niste mogli da postanete arhitekta, šta biste bili?

O: Arhitekta.

P: Kakav savet biste dali samom sebi?

O: Samo napred.

Arhitektura i politička moć

U prvim kratkim izjavama datim posle najave totalnog diplomatskog rata s ukrajinske strane, taj i takav Volf Priks je delovao nesigurno, na momente uplašeno.

Pravno Priks stoji na sigurnom.

Moralno, on stoji na terenu koji je uhodan generacijama genijalnih graditelja, stotinama i hiljadama godina uvek iznova - na predstavi da arhitekte nikada neće odbiti da grade objekat koji ima kapaciteta da ih uvede u istoriju.

Gradili su za careve, pape, dinastičke uljeze i regularne vladare, za lopove i mafiju, gradili su za totalitarne režime i opasne ideologije, za moderne diktatore i autokrate. Gradili su za dobre i loše, pametne i glupe. Da su ograničili samo na moralne poslodavce, danas bi se u Evropi živelo skromno u kućama od kartona, ali čistog srca.

Ni s te moralne strane se dakle Priksu ne može bogzna šta. Zaha Hadid je 2013. gradila Centar "Hajdar Alijev" u Bakuu i za to dobila visoku britansku nagradu. Da je Hadid odbila Alijeva, da li bi neka druga internacionalna zvezda prihvatila?

Renesansni arhitekta Domeniko Fontana je izrovao, porušio i preradio pola Rima po nalogu pape Siksta Petog (1585-90). Da je Fontana iz moralnih razloga odbio Siksta, da li bi prihvatio neko drugi?

Da je Priks odbio Putina, da li bi dotrčala neka druga internacionalna arhitektonska zvezda?

Ali tamo gde se nešto može protiv Priksa, i čega je on očito svestan, je politika. Politika poseduje mehanizme da inscenira uslove njegovog ličnog pada i sramote. Pitanje je, da li ukrajinska diplomatija poseduje snagu da Priksa i njegovo nebesko plavetnilo učini "nedodirivim", da ga, onako kao u indijskom kastinskom sistemu," "zgade" svim velikim naručiocima?

Spontani odgovor je ne. Ali u trenutnoj političkoj sinergiji, sa novim političkim pravilima koja se pišu u Vašingtonu i Berlinu, nikad se ne zna hoće li diplomatski akcionizam Kijeva naići na zahvalne slušaoce.

Samo napred? Ako se povuče sa Krima, čitav svet će mu se smejati. 

Priksu takođe.

[1] Topološke forme/topološka arhitektura je matematički pojam omogućen CAD-tehnologijom (computer aided design). Pojam je najjednostavnije objasniti kroz predstavu jednog ograničenog prostornog volumena, recimo 150x 100x 80 m, koji se sastoji od milijardi zamišljenih tačaka. Uz pomoć kompjuterskih programa, arhitekta povezuje tačke unutar tog volumena, više ne paralelno i ortogonalno, već proizvoljno, čime se stvaraju dekonstruktivni prelomi, morfološke forme, "paraziti" I "falte". Arhitekte kao Zaha Hadid, Volf Priks ili Frenk Geri su gradili ili grade na taj način.