Visoka cena vernosti Vašingtonu, trvenje sa Kinom Australiju može skupo da košta

Australijsko-kineski odnosi dosegli su najnižu tačku u poslednjih pedeset godina, slažu se analitičari u Azijsko-pacifičkom regionu.

Pre nekoliko dana portparol Ministarstva inostranih poslova Narodne Republike Kine Džao Liđijan objavio je na društvenoj mreži Tviter foto-montažu u kojoj je prikazan australijski vojnik kako, samozadovoljno se cereći, drži krvavi nož na grkljanu avganistanskog deteta, uz sarkastični komentar: "Ne bojte se, tu smo da vam donesemo mir".

To je bila aluzija na vest da je istragom koju je pokrenula vlada u Kanberi utvrđeno da su pripadnici australijskog kontingenta u Avganistanu od 2009. do 2013. iz obesti usmrtili 39 avganistanskih civila i ratnih zarobljenika. 

Australijski premijer Skot Morison smesta je pozvao zvanični Peking da se izvini, ali kineski zvaničnici to ne samo što nisu uslišili, već su odmah uputili oštre kritike na račun Australije za zločine koje su njeni vojnici počinili u Avganistanu.

Gledano iz Pekinga, Australija je prevršila meru. 

Osveta za uvrede iz Australije?

U aprilu diplomatske krugove u Azijsko-pacifičkom regionu iznenadio je glasni zahtev australijskog premijera Skota Morisa da se sprovede međunarodna istraga o tome odakle je potekao novi, smrtonosni koronavirus, što je praktično, bilo sugestija da su kineske vlasti na neki način odgovorne za svetsku pandemiju i da nisu iznele svu istinu o tom patogenu.

Ta incijativa australijskog lidera praktično je poslužila kao podrška američkom predsedniku Donaldu Trampu koji se pred javnošću u svojoj zemlji pravdao za veliki broj žrtava od kovida, otvoreno optužujući kineske vlasti za pandemiju.

Potom, u junu, australijska policija i obaveštajne službe su izvršile pretres domova četiri kineska novinara koji rade u toj zemlji. 

Peking je nesumnjivo iritiralo i aktivno učešće Kanbere poslednjih meseci u razgovorima Kvadrilateralnog foruma za dijalog o bezbednosti, koji pored Australije, čine inicijator SAD, Japan i Indija, i čija je svrha razmatranje načina da se vojno i politički obuzda širenje kineske moći u regionu Tihog i Indijskog okeana.

Reč je o otvoreno antikineskom bezbednosnom mehanizmu koji u svoje okrilje nastoji da privuče i druge azijske države, poput Filipina i Vijetnama, i koji funkcioniše kao protivteža aspiracijama Pekinga prema Tajvanu i ostrvima i vodama u Južnokineskom moru.

Dalje, početkom novembra australijski ratni brodovi su se po prvi put od 2007. godine pridružili zajedničkoj mornaričkoj vežbi SAD, Japana i Indije "Malabar".

Isključivanje Huaveja iz projekata za 5G mrežu u Australiji na mig iz Vašingtona je još jedan potez australijske vlade koji je razočarao Peking. Isto kao i nedavno uvođenje ograničenje prava stranih (čitaj: kineskih) subjekata da kupuju obradivu zemlju i električnu mrežu u Australiji, odnosno, blokiranje desetak kineskih investicija u infrastrukturu i poljoprivredu.

Naravno, treba pomenuti i dugogodišnje australijske pridike Pekingu o pravima manjina na Tibetu i u provinciji Šinđijang, o slobodi štampe, demokratiji u Hongkongu i slobodi plovidbe u Južnokineskom moru.

Hladni rat Kanbere i Pekinga

Ove poteze vlada u Kanberi je povlačila jer se oseća ugroženom od rastućeg ekonomskog uticaja NR Kine na svoju zemlju, koji se pretače i u politički uticaj.

Takođe, vrlo bitno, Australija sebe vidi kao deo Zapadne civilizacije a svoju bezbednost vezuje za Sjedinjene Američke Države, koje žele da Kanbera ne samo udomi američke snage na svom tlu, već i da ojača sopstvene vojne resurse i stavi ih na raspolaganje za zaštitu američkih interesa u Južnom Pacifiku i istočnom delu Indijskog okeana, koji se predstavljaju kao univerzalni, kao zaštita slobodne plovidbe i trgovine.

Naravno, kineska država nije sedela skrštenih ruku. Odmah nakon poziva australijskog premijera na istragu o poreklu novog koronavirusa Kina je uvela visoke tarife na uvoz ječma, i govedine iz Australije. Toj listi u novembru su pridodati i vino, šećer, drvna građa i drugo.

U junu, u postojbini kengura i koala, emua i platipusa zabeležena je i serija kibernetskih napada na vladine agencije i preduzeća, za koje se sumnja da su potekli iz Kine. 

U septembru, kao odgovor na prethodno uznemiravanje kineskih novinara u Australiji od strane obaveštajnih struktura domaćina, vlasti u Pekingu podvrgle su ispitivanju dva australijska novinara, koji su potom napustili tu azijsku državu.

Kineske vlasti takođe su upozorile svoje građane da se, zbog rasne diskriminacije i nasilja, uzdrže od studiranja u Australiji, gde je prošle godine, uglavnom o svom trošku, učilo čak 212.000 mladih Kineza.

U Australiji, inače, živi oko 1,2 miliona ljudi kineskog porekla, od kojih su mnogi prva generacija doseljenika.

Visoka cena trvenja s Pekingom

Kanbera u poslednjih šest meseci, čini se, nastoji iz petnih žila da se politički i vojno angažuje na širokom prostranstvu azijskopacifičkog regiona i Indijskog okeana u odupiranju kineskim geopolitičkim ambicijama, ali i da se istakne u medijskom blaćenju Pekinga.

Međutim, činjenica je da je Kina već 13 godina najveći australijski trgovinski partner i 11 godina zaredom najveće odredište za australijski izvoz.

I dok, po podacima iz 2018, kontinent-država plasira čak 34,7 odsto svog izvoza u najmnogoljudniju državu sveta, samo četiri procenta kineske spoljne trgovine otpada na Australiju. U toj godini australijski izvoz u Kinu je bio više nego duplo veći od izvoza u Japan, zemlju koja je drugi najveći trgovinski partner Kanbere. Od izvoza, u kase privrednih subjekata u Australiji 2019. godine se iz Kine slilo čak 103 milijarde američkih dolara.

U proteklih deset godina druga najveća svetska ekonomija ubrizgala je u Australiju i oko 34 milijarde američkih dolara kroz direktne investicije. Takođe, kontinent na južnoj polulopti prošle godine je posetilo blizu jedan i po miliona kineskih turista. 

Zato se može smatrati da sa svojih 25 miliona stanovnika Australija, snažno podstaknuta od SAD, poslednjih meseci pokušava da kineskom Golijatu sa 1,4 milijarde stanovnika zada diplomatske udarce koji, realno, nadilaze njenu "boksersku kategoriju", odnosno, težinu. 

To je, naravno, može dosta skupo koštati. Dok su u godinama nakon finansijske krize 2008. zemlje širom sveta beležile ekonomski pad, Autralija je jedina ostvarivala rast i to zahvaljujućoj snažnoj potražnji za njenim rudama i hranom iz Kine.

Ovog puta situacija vrlo lako može biti obrnuta. U vreme kada nakon ekonomske depresije izazvane pandemijom, paralelno sa masovnim vakcinisanjem, diljem sveta započne rast Australija bi zbog sukoba sa Pekingom mogla da zaostane.

Naime, ekonomisti ocenjuju da bi dalje uvođenje visokih carina na robu iz Australije i kinesko preorijentisanje na uvoz iz drugih zemalja, te pad turističke posete iz najmnogoljudnije države sveta, moglo da umanje obim australijske ekonomije za čak šest procenata.

Gubici su već sada osetni, a mogli bi da budu ogromni, pa i fatalni, pošto mnoge grane australijske industrije ostvaruju od 25 do 50 (pa i više) posto izvoza u Kinu. Ovo naročito važi za prodaju uglja, rude gvožđa, gasa, metala, te mnoge poljoprivredne proizvode kao što su puter, sir, goveđe meso, ječam, vino i drugi.

Ranjivi zamenik svetskog šerifa

Vlada premijera Skota Morisona, lidera Liberalne partije, tako, čini se, nastavlja stranačku liniju koju je početkom ovog veka ustanovio bivši predsednik vlade Džon Hauard, koji je entuzijastično prihvatio ideju tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša mlađeg da njegova zemlja u Azijsko-pacifičkom regionu preuzme ulogu američkog zamenika.

Mada je oslanjanje Australije na "svetskog policajca", SAD, u sferi nacionalne bezbednosti donekle razumljivo s obzirom na ogromnu ekonomsku i vojnu moć koju je Peking stekao u poslednje tri decenije, preglasno isticanje ideološkog afiniteta sa Vašingtonom i često prozivanje Kine u vezi demokratije i ljudskih prava čine se preteranim, pa i samodestruktivnim. 

Isticanje problema ljudskih prava u Kini vladi u Kanberi, može se reći, služi kao opravdanje za glasno zastupanje američkih interesa u regionu i za (planirano) angažovanje australijskih vojnih efektiva u patrolama u Južnom kineskom moru skupa sa drugim članicama Kvadrilateralnog foruma za dijalog o bezbednosti (SAD i Japanom), pogotovo što zbog geografske udaljenosti, tradicionalno, vrlo mali procenat australijskog stanovništva doživljava Kinu kao pretnju po bezbednost svoje zemlje. 

Naravno, interesi Australije, kao regionalne sile, protežu se i van njenih granica, na ostrvske države u Južnom Pacifiku, gde je Kina ekonomski i politički sve prisutnija, pa je jasno da Kanbera nije sasvim bez dobitka kada nastoji da, delujući kao američki zamenik, pokaže zube Pekingu.

To bezbednosno i političko samoisticanje u odnosu na drugu najveću svetsku ekonomiju i najmnogoljudniju zemlju na planeti, međutim, moraće da bude blaže i odmerenije, jer bi u protivnom ekonomska šteta mogla da bude tolika da, u krajnjoj instanci, Australiju oslabi i politički i vojno.