Čitaj mi!

Pobeda Trampa, Ejmi Kouni Baret izabrana za sudiju Vrhovnog suda SAD

Sedam dana pred izbore Donald Tramp uspeo da postavi i trećeg sudiju Vrhovnog suda tokom svog mandata uprkos velikom protivljenju Demokrata.

Kada je Donald Tramp ušao u Belu kuću u januaru 2017. očekivalo se da donese neke promene, ali ne i da će se one u SAD osećati dugo posle njegovog mandata.

Izbor sudija Vrhovnog suda jedna je od najvažnijih stvari koje američki predsednik radi jer je to doživotna funkcija, a sudije odlučuju o najvažnijim sporovima u državi uključujući i one vezane za izbor predsednika.

Trampu je zapalo da tokom jednog mandata imenuje čak troje sudija, dok su prethodna tri predsednika – Klinton, Buš mlađi i Obama – imenovali po dvoje za osam godina u Beloj kući.

Za SAD je neobično važno da li će sudija biti liberalnih ili konzervativnih shvatanja jer će se tako postavljati pri odlučivanju.

Demokrate su obično predlagale liberalnije, republikanci konzervativnije sudije, a izborom Ejmi Kouni Baret taj odnos je 6:3 u korist konzervativaca.

Ejmi Kouni Baret je iz Indijane ima 48 godina i sedmoro dece (dvoje usvojene sa Haitija), konzervativna je po pitanju abortusa i gej brakova, spada među pravnike "originaliste" koji Ustav tumače baš onako kako u njemu piše, bez prilagođavanja vremenu u kojem živimo.

Za Demokrate i slobodoumnije Amerikance još teži udarac je što ona dolazi na mesto sudije Rut Ginsburg koja je bila verovatno najliberalnija sudija u Vrhovnom sudu.

Ginsburg je preminula 18. septembra i Tramp je neverovatnom brzinom sproveo postupak kandidovanja i izbora sudije na zgražavanje Demokrata koji su ga upozoravali da se tako nešto ne radi na sedam nedelja pred izbore.

Običaj je, naime, da se u sličnim situacijama postupak izbora sudije prepusti sledećem predsedniku, što u ovom slučaju takođe može biti Tramp.

Republikanci su iskoristili većinu koju imaju u Senatu i sinoć su izglasali sudiju Baret, koja je odmah položila zakletvu pred predsednikom u Beloj kući.

Pored nje Tramp je tokom mandata imenovao sudije Nika Goruša (2017) i Breta Kavanoa (2018).

Osetljivi sporovi u kojima bi ona mogla da donese bitnu prevagu Republikancima i konzervativcima su glasanje o Obamakeru koje će se dogoditi odmah posle izbora, kao i preispitivanje legalnosti abortusa.

Takođe, Vrhovni sud odlučivaće o rokovima za prijem glasačkih listića poslatih poštom što bi moglo da odluči predstojeće izbore.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">