Sloboda na internetu pretvorila se u ideologiju, a Rusi se najbolje snalaze

Za početak, Pomerancev ne piše o javnim medijima. Delimično, onoliko koliko su profesionalne novinske kuće deo onlajn komunikacije.

On posmatra ukupni informacijski paket na globalnoj mreži elektronskih saobraćajnica, o tome kako internetske istraživačke agencije, nekad bliske državnim vladama, nekad protiv njih, ali uvek po tržišnom principu ponude i potražanje, kreiraju grupne identitete na društvenim mrežama.

Pomerancev piše o onlajn falangama za brzi raspored, o legijama avatara čiji je posao da velike reči kao "sloboda", "napredak", "demokratija", "volja naroda" podrže u opticaju, ali istovremeno isprazne od sadržaja. Informacija više ne služi utvrđivanju činjeničnog stanja, ona ga stvara.

"Formula je jednostavna: Internet je otvorio neslućene prostore slobode. Ta sloboda je postepeno zaposedana od strane kamufliranog političkog faktora. Slobodna informacija je transformisana u stratešku komunikaciju, a ona je u nastavku postala ideologija. Svaka nova ideologija je u suštini novi jezik, a Rusi trenutno bolje govore taj jezik od svih ostalih", kaže Pomerancev.

Ono što je nekad bio Hladni rat, sad je informativni rat. Ali to je sofistička klopka za Zapad, zaključuje Pomerancev.

Zapad je Hladni rat vodio javno i rado, čak i pobedio u njemu. Ali što se tiče informativnog rata, zapadni akteri ne mogu čak ni da priznaju da on postoji, jer kad bi potvrdili da postoji, to bi značilo da i oni učestvuju u njemu, da su ga čak poveli protiv Rusa pre nego Rusi protiv njih.

Kako pobediti u ratu koji službeno ne vodiš? Kako izgubiti u ratu koji ne vodiš, to je jasno, Slobodan Milošević je pokazao kako se to radi. Ali obrnuto, i još takvih dimenzija...? 

Možda da se Rusi malo strpe sa zloupotrebom prostora slobode na internetu, dok i Zapad ne dostigne njihovu veštinu manipulacije?

Kako pobediti u ratu koji ne postoji?

Ako se zanemare kratki momenti kad se vrti u krugu, Pomerancev je napisao uzbudljivu, dokumentarnu, dinamičnu knjigu. Za novinare i javne medije, za ljude koji još veruju da postoji istina, da postoje dobri i loši politički sistemi, ili da egzistiraju činjenice nezavisno od interpretacije, to je čak vrlo potresna knjiga.

Ljudi koje je intervjuisao su stvarne osobe pod pravim imenima. U moralnom smislu, nije ih štedeo, ni njih, ni sebe.

Kod ruske novinarke Ljudmile Savčuk etička pozadina je neupitna. Ona se 2015. ubacila u ruski Glavset u Sankt Petersburgu, sa namerom da raskrinka manipulativne metode. Njen prvi šok je bio u apsolutnoj običnosti te institucije, koju ne vode ni tajne službe, ni propagandni gurui, već bivši novinari. Odnos prema "poslu" je suv i neuzbudljiv.

Hijerarhijski su najniži "komentatori" koji se javljaju ispod tekstova na portalima javnih medija. Stepen više su oni koji se bave socijalnim mrežama. Iznad njih su urednici koji dele zaduženja - koga rasturiti, koju čarobnu reč izabrati, koju emociju podebljati.

Savčuk je bila kiborg "Kantadora", tip mistične isceliteljke i Baba Vange. Posle dva meseca, "Kantadora" je otišla, nakon što je kopirala materijal i svima - Rusiji, Zapadu, svetu - otkrila mehanizme internet-manipulacije. Očekivala je medijsku eksploziju. U najboljem slučaju, dobila je ravnodušnost.

Pitala se, pre nego što je doživela nervni slom i prošla kroz psiho-terapiju, zašto Zapad nešto ne preduzme protiv Rusije koja svesno koristi usluge takvih agencija?

"U Vašingtonu su slegali ramenima", kaže Pomerancev. Jer prvo, "to nije ništa novo, to radimo i mi". Drugo, "teško je dokazati da Glavset stoji u ugovornom odnosu sa vladom u Moskvi". I treće, ko nije znao, "laž u principu nije ilegalna stvar".

Većina drugih koji se pojavljuju kod Pomeranceva pripadaju tipu operatera, organizatora kurseva o korištenju političkih potencijala inerneta. Postave sistem rada, prenesu "know-how" i odu dalje.

Srđa Popović, ili revolucija s one strane dobra i zla

Za Pomeranceva je apsolutno glavni "smooth operator" tog tipa Beograđanin Srđa Popović iz pokreta Otpor!, sada rukovodilac CANVAS-a (Centre for Applied Non-Violent Actions and Strategies), smeštenog u kubusu na Novom Beogradu "između frizerskog salona i pekare".

Pomerancev: "Tu Srđa i četiri zaposlena kompiliraju manuele za nenasilne direktne akcione kampanje, koji se skidaju s kompjutera na desetinama hiljada adresa širom sveta, odatle se organizuju radionice i Harvardski kursevi koji učesnicima omogućuju da polože ispit o tome kako srušiti diktatore bez ispaljenog metka. (...) Njegove metode su možda nenasilne, ali nisu za profinjene. Srđina vera u nenasilje ne dolazi toliko iz pacifizma, koliko iz kalkulacije. Njegova polazna tačka je: Režimi imaju sve poluge nasilja u svojoj ruci. Ono sa čime takvi režimi ne izlaze na kraj, je miroljubiva masa na ulicama, puna humora".

Diktature i autokratije se danas ruše smehom. Ništa protiv toga. I sama bih, da sam bila u Beogradu 1995-2000 bila kod Srđe u Otporu!. To je potrebno da se kaže da se ova recenzija ne bi pretvorila u privatno cinkarenje jednog, po Pomerancevu globalno najuticajnijeg operatera "nenasilnih direktnih akcionih kampanja". Kad takva profesija već ima globalnu konjukturu, onda nije loše da jedan Srbin spada u njen vrh!

"Posle 2000, Srđina slava u svetu se širila", kaže Pomerancev. Azija i Latinska Amerika, Istočna Evropa i Bliski Istok, Zimbabve i Belorusija. Trenirao je aktiviste u Gruziji (Revolucija ruže), Ukrajini (Narandžasta) i Iranu (Zelena). Držao je radionice u Egiptu, Tunisu i Siriji, napravio blueprint onog što je kasnije postalo poznato kao "Arapsko proleće".

Martin Zelner, glavna ličnost austrijsko-nemačkih Identiternih, moderne, prave, ineligentne, opasne desnice, koristi Srđine priručnike o dizanju duhovitih revolucija. Ne samo to, već preko Pomeranceva šalje pozdrave Srđi, zahvaljuje koliko mu metodološki duguje.

Najkasnije tu je Srđi moralo svanuti da je, stvarajući udžbenik duhovitog državnog prevrata na tehničkom nosaču interneta, stvorio opšti tip amoralnog monstruma u politici. Njegov stav je, onako kako ga citira Pomerancev "Nije me briga ko je diktator, ja dajem znanje narodima u ruke kako da ga se oslobode".

"Ali šta ako i diktatori i autokrate, države i vlade, ekstremne političke ideoologije, takođe nauče da koriste Srđine pozorišne metode, ali sa suprotnim ciljem - da ostanu na vlasti, da neutralizuju proteste? A upravo je to proces koji se događa širom sveta", kaže Pomerancev.

Čitava liberalna demokratska arhitektura se ruši, zato što je Srđa Beograđanin smislio kako se dižu revolucije s one strane dobra i zla. Sad Srđu, kaže Pomerancev, zovu i u provereno demokratske zemlje da trenira njihove aktiviste. Ne kako se ruše diktatori, to znaju, već kako da odbrane demokratiju od vlastitih političara, koji su shvatili da uz pomoć interneta mogu uvesti autokratiju, a da se ona ipak zove liberalna demokratija!

"Kembridž Analitika", hidra iz internetskog pakla

U Srđinu odbranu se može reći da on nije svesno postavio jedan potencijalno amoralni sistem, niti su autori zgodnih i korisnih pronalazaka kroz istoriju ikad zadržavali suverenitet nad upotrebom vlastitih kreacija. Pomislite na nuklearnu energiju, na komunizam, ili upravo sad na socijalne mreže, i sve će biti jasno.

Neki će reći da "pronalasci" Srđe Popovića padaju daleko ispod cepanja atomskog jezgra, komunizma ili interneta, ali oni su u stvarnosti jednako dalekosežni, jer stvaraju predstavu da je sloboda moguća bez odgovornosti, onako kao što je seks moguć bez ljubavi.

Isto tako, nije jasno zašto je Pomerancev izabrao Srđu Popovića da na njemu statuira globalni primer najuspešnijeg internetskog operatera ničeanskog tipa, kad knjigu završava upravo sa dvojicom direktno i svesno nemoralnih engleskih operatera, Najdželom Ouksom (Nigel Oakes) i Aleksandrom Niksom (Alexander Nix).

Ouks i hronloški dolazi pre Srđe. Još krajem osamdesetih je Ouks krenuo u biznis strateške komunikacije. Njegova polazna ideja je bila: Reklama se prilagođava korisnicima, to je poznato. Ali, da li ima obrnutih iskustava, da se korisnici bihevioralnim tehnikama prilagođavaju reklami?

Interesantno, čuo je u kompaniji kod koje je počeo, "Sači end Sači" u Londonu, tako direktno i precizno to još niko nije formulisao.

I Ouks je krenuo u formulisanje principa kreiranja nove stvarnosti. Najpre je osnovao firmu "Strategic Communication Laboratories", "za prodavanje čokolade", a onda joj s vremenom dodao politički portfolio - kako navesti ljude da izlaze na izbore, kako da glasaju, za koga, šta da misle, koja je čarobna reč.

Pre dvanaest godina se Ouksu pridružio Niks, u nastavku odvojio politički deo kompanije, nazvao je "Kembridž Analitika" ("da se impresioniraju neuki američki klijenti kako to ima veze sa Kembridžom") i pakao socijalnih mreža je postao stvarnost.

Niksovi „trolovi" su marširali internetskim stazama i bogazama, skupljali na hiljade naizgled sitnih informacija o korisnicima i od toga stvarali "psihografske" modele kao ključeve ulaska ne u nečiju svest, to je lako, već u podsvesno, u "id"/"ono". Frojdijanska šema psiho-strukture ličnosti je postala atomska bomba.

Srđa je bio bolji, on je barem počeo moralno.

Da li je neutralnost univerzalna kategorija?

Pjotr Pomerancev (1977, Kijev) je novinar, producent, drži kurseve na uglednom londonskom LSE institutu, savetnik je (ne samo) britanskog parlamenta u sektoru strateških komunikacija. On je, ambivalentno rečeno, istreniran da prepozna da li neko manipuliše u ime dobra ili zla.

Svoju prvu knjigu "Ništa nije istina i sve je moguće" (srpski prevod 2015, Laguna) napisao je posle decenije rada na moskovskoj televiziji. U drugoj, "This Is Not Propaganda", prati globalnu transformaciju nekad grube medijske propagande u modernu genetsku manipulaciju istine.

Pomerancev je "kvalifikovano neutralan" što znači maksimalno moguće neutralan prema svim stranama, u situaciji emotivne pripadnosti jednoj. Kad recimo kaže da ruske fabrike trolova manipulišu tuđe javnosti, odmah doda da te iste metode danas koristi i Zapad - ali tako što ih je preuzeo od Rusa.

Ali od koga su te metode preuzeli i usavršili Rusi, ostaje u gramatičkom pasivu "radilo se i pre", iako implicitno on stavlja do znanja da je hladnoratovski Zapad bio avangarda manipulativnih tehnika javnosti "u ime dobra".

Problem su svi, kaže Pomerancev, jedino što su neki veći problem od drugih. Tramp laže sve u šesnaest uz pljesak svoje tviter baze - ali on je to naučio od Rusa danas, a ne od Si-En-Ena devedesetih godina!

Izvrsna knjiga koja opisuje mračnu makijavelističku realnost u kojoj su se našla moderna društva, pri čemu autor ponekad liči na čoveka koji planira istrebljenje zmija u susednom selu, dok sam umire od ujeda otrovnice iz vlastitog sela. 

Rečnik strateških informacija u prostoru socijalnih mreža i onlajn medija:

Botovi: Automatizovane persone socijalnih mreža. "Glupi roboti" koji bacaju udicu dok se ne ulovi osoba sa autentičnim onlajn identitetom.

Capilarity/Kapilarnost, na srpskom još možda najbolje prevesti kao "prokrvljenost". Označava stanje u kome se nekim dinamičkim impulsom sa strane inicira širenje mreže autentičnih onlajn identiteta oko jedne ideje.

Cyborgs/Kiborzi: Čuvari, ili pastiri botova ("bot herders"). Pravi ljudi, profesionalni operateri društvenih mreža, koji stupaju na scenu kad se realna osoba upeca na neki od botova, može ih biti i preko sto, koje oni nadgledaju. U principu ribolovci koji ne jedu ribu, već je kondicioniraju i vraćaju u komunikativne struje.

Čarobna reč: Efektna reč, emotivno fiksirana, koja se koristi kao dinamički impuls za širenje grupa i mreža u socijalnim medijima. Najbliža onome što su nekad bili slogani na političkim plakatima, jedino što sada nije organizovana hijerarhijski, već lateralno, u ravnini, pipcima traži i regrutuje istomišljenike.

Najniži mogući imenitelj/the lowest common denominator: Termin iz priručnika Srđe Popovića o proizvodnji većine za nenasilno rušenje diktatora. Na primer, kako ljude koji vole pse i ljude koji mrze pse dovesti do toga da zajednički sruše diktatora koji voli mačke. 

Istina: To je lako. Svi elektronski indukovani akteri govore istinu nakon što su je prvo stvorili. U suštini, niko više nema potrebu da laže.

Sock puppets/krpene lutke: Sajborzi koji su se ubacili u onlajn grupe stvarnih ljudi. "Embedded cyborgs", "spavači" koji čekaju da ih aktivira čarobna reč.

Trolovi/Farme trolova: Snop botova, sajborga i krpenih lutki organizovanih u jednom funkcionalnom sistemu sa jasnim ciljem. Termin "farme trolova" je skovan na Zapadu kao specifična odrednica za ruski IRA, Internet Research Agency/Glavset iz Sankt Petersburga, ali u međuvremenu ima šire značenje.

Strateške komunikacije: Situacija u kojoj se politička poruka više ne prilagođava ciljanoj publici, već se potrebna publika stvara i kreira prema političkom cilju. Strateške informacije su roba na prodaju. Nemaju više veze sa špijunskim podacima o tenkovima i vojnom rasporedu, već sa time šta stvarni korisnici interneta naručuju, čitaju i komuniciraju u onlajn kontaktima.