Hoće li "jurofajter tajfun" dobiti naslednika ili naslednike

Posmatrajući projekte novih borbenih aviona možemo da zaljučimo da su ambicije ključnih igrača velike. Planira se ulaganje ogromnih svoti novca, a osim toga biće potrebno i veliko znanje i strpljenje.

Primetan je akcenat na razvoju avionike, senzora, softvera – svega onoga što može da olakša pilotu izvršenje misija, ali i da potpuno eliminiše pilota iz kokpita.

Na čelu kolone su tradicionalni rivali koji imaju opipljive razultate – SAD i Rusija. Koliko je razvoj savremenih aviona težak posao svedoči to što će Rusija verovatno tek ove godine uvesti u upotrebu svoj avion pete generacije Su-57. Takođe SAD je sa partnerskim zemljama imala mnogo problema tokom razvoja višenamenskog aviona F-35.

San o lovcima nove generacije traje i u drugim naprednim zemljama koje ne žele da strateški mnogo zaostanu, a posebno interesantna situacija je u Evropi.

Svaka priča o savremenim evropskim ratnim avionima mora da uključi "jurofajter tajfun", za koji mnogi veruju da predstavlja najuspešniji evropski projekat iz oblasti odbrane. Međutim, paralelno za razvojem tog aviona rađeno je i na francuskom "rafalu" i švedskom "gripenu".

Sve to su odlične letelice četvrte generacije koji su se pokazale veoma uspešnima. Ali, pitanje je da li je mogla da postoji samo jedna i da li je greška što su oni razvijani istovremeno. Naravno, odgovor će zavisiti od onoga koga pitate. Ipak, razvoj borbenih aviona najčešće, u manjoj ili većoj meri mora da uključi saradnju više zemalja i kompanija.

Trenutno se na tlu Evrope opet paralelno radi na dva projekta borbenih aviona koji bi trebalo da zamene prvenstveno "jurofajtere". Modeli razvoja na neki način prate priču o Bregzitu, jer sa jedne strane lider je Velika Britanija, a sa druge su Nemačka, Francuska i Španija.

"Tempest" i FCAS

Pre dve godine predstavljen je projekat "tempest", kao deo nove britanske odbrambene strategije. To je koncept lovca nove generacije koji razvijaju ratna vazduhoplovstva Velike Britanije i Italije.

Formiran je konzorcijum "Tim tempest" u koji su uključene kompanije "BAE sistemmi", "Rols Rojs", "Leonardo" i MBDA. Vlada Velike Britanije je najavila da će između 2018. i 2025. godine potrošiti oko dve milijarde funti za razvoj projekta. Cilj je da novi avion uđe u upotrebu u Britaniji i Italiji 2035. godine i da zameni "jurofajter tajfun".

Interesatno je da su u julu prošle godine Velika Britanija i Švedska potpisale memorandum o razumevanju u cilju istraživanja načina za zajednički razvoj tehnologija za avione šeste generacije.

RAF je tokom Drugog svetskog rata koristio avion sličnog imena – "hoker tempest", koji je takođe bio naprednija verzija "hoker tajfuna".

Predviđeno je da "tempest" bude avion šeste generacije koji će koristiti nove tehnologije. Trebalo bi da može da leti bez pilota i da kontroliše dronove. Tu su i drugi napredni sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji, ali i lasersko oružje.

Još jedna tehnologija koja se razvija za "tempest" je mreža senzora koja će da sakuplja podatke važne za koordinaciju napada. Cilj je i da se razvije moćan motor, ali i virtuelni kokpit koji bi se prikazivao na šlemu pilota. Krajem prošle godine kompanija "Leonardo" je saopštila da je razvila potpuno novi radar za "temepest".

S druge strane tu je FCAS (Future Combat Air System), a nosioci projekta su "Erbas" i "Deso avijacija". Cilj i željene karakteristike slični su kao kod "tempesta". Avion šeste generacije trebalo bi da između 2035. i 2040. godine zameni francuke "rafale", nemačke "tajfune" i španske F-18.

Očekuju se probni letovi prototipa oko 2025. godine.

Ideja je rođena 2017. godine kada su Nemačka i Španija zatražile od "Erbasa" da predloži koncept novog lovca, a godinu dana kasnije ta kompanija i francuska "Deso avijacija" su objavile da će zajednički raditi. U projekat se uključila i Španija.

Glasovi razuma iz "Erbasa"? 

Može se analizirati koliko su paralelni projekti razvoja aviona šeste generacije realni, ali ono što je sigurno jeste da će biti veoma skupi. Iz "Erbasa" su se već nekoliko puta čuli glasovi koji dovode u pitanje njihovu isplativost.

Poslednji je bio glas direktora kompanije zaduženog za odbranu i svemimr Dirka Hoka, koji je iskazao želju da Velika Britanija i EU uđu u zajednički program kada se završe pregovori o trgovinskom sporazumu, za šta je krajnji rok 31. decembar ove godine. On veruje da bi pregovori o odbrambenim projektima mogli da počnu naredne godine.

"Mi ne možemo da priuštimo dva sistema tog obima koja se razvijaju kao konkurencija u EU i Velikoj Britaniji", rekao je Hok.

Ta izjava verovatno oslikava način razmišljanja u "Erbasu" jer je generalni direktor kompanije prošle godine ukazao da bi trebalo da postoji jedan program razvoja novog evropskog lovca.

Uvođenje aviona šeste generacije u upotrebu deluje daleko, ali svakako da će vodeće evropske zemlje razmotriti predloge "Erbasa" koji možda i jesu glasovi razuma.

"Jurofater" se ne predaje 

Do tada, očigledno je da se ni "jurofajter tajfun" neće predati, jer se pokazao kao pogodna platforma za implementaciju novih tehnologija.

U tekstu za Eurofigter World Magazine, na zvaničnom sajtu "jurofater tajfuna" autor Toni Garner tvrdi da oni koji veruju da je taj avion dostigao vrhunac grdno greše i dodaje da najbolje godine tek dolaze.

Analizirao je mogućnosti prodaje i kao primer naveo da je Nemaka spremna da zameni kompletnu flotu "tajfuna" iz prve tranše sa 30 aviona napravljenih prema poslednjim standardima. To znači da će novi "tajfuni" imati radar sa elektronskim skeniranjem i ažurirani sofver.

Kao važnu stvar je naglasio to što mnoge zemlje već imaju poverenje u taj avion i što žele da ga unaprede.

Setimo se i da je prošle godine "Erbas" najavio novu verziju "jurofajter tajfuna" sa mogućnošću elektronskog ratovanja". Tada je rečeno da bi avion mogao da uđe u upotrebu 2026. godine, i na fotografijama je prikazan fantastičan multifunkcionalni displej i kokpit.

Dok mnogima avioni šeste generacije deluju kao san, postepeno uvođenje novih tehnologija na već postojeće avione je realnije, a može i predstavljati put ka potpuno novim letelicama.

Tvorci "jurofajter tajfuna" isticali su da je on, osim što je fantastičan avion, i simbol saradnje među državama, jer su u njegovom razvoju učestvovale Velika Britanija, Nemačka, Italija i Španija.

Garner dodaje i da on od prvog dana nudi rešenja koja predstavljaju balans između politike, suvereniteta, budžetskih mogućnosti i operativnih sposobnosti.

O evropskom avionu ili evropskima avionima šeste generacije mnogo toga ima neizvesnog, ali je sigurno da će biti potrebno mnogo balansiranja.