Najvažniji politički događaj u Kini, zapadne zemlje upozoravaju na kraj autonomije Hongkonga

Svekineski narodni kongres zaseda do četvrtka. Očekuje se donošenje zakona o nacionalnoj bezbednosti koji se odnosi na Hongkong i koji je izazvao brojne reakcije, pre svega zapadnih zemalja.

U Kini je prošle nedelje počelo zasedanje Svekineskog narodnog kongresa, koje se završava u četvrtak.

Najvažniji politički događaj u Kini dva puta je odlagan zbog epidemije, a u prethodnih nekoliko dana Kongres je raspravljao o najvažnijim dokumentima u zemlji.

U fokusu ovogodišnjeg zasedanja je donošenje prvog kineskog građanskog zakonika, ali i zakona o nacionalnoj bezbednosti koji se odnosi na Hongkong i koji je izazvao brojne reakcije, pre svega zapadnih zemalja.

Peking tvrdi da je donošenje takvog zakona neophodno kako bi se taj specijalni administrativni region Kine, ali i cela zemlja, odbranili od stranih uticaja i kako bi se sprečilo nasilje i obezbedili mir i stabilnost.

S druge strane, pojedine zemlje Zapada, pre svega Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Kanada i Australija, tvrde da je to propis koji će na neki način značiti kraj autonomije Hongkonga kakva je do sada postojala.

Bez procene rasta ekonomije za ovu godinu

Kada je reč o u ekonomiji, budući da se na Svekineskom narodnom kongresu svake godine najpre razmotri izveštaj vlade, obično premijer postavi neke ciljane prognoze i određene ciljeve u privrede.

Međutim, zbog uticaja koronavirusa, vlada nije želela da postavi ciljani rast za ovu godinu, ali je obećala da će, uprkos epidemiji, do kraja godine ispuniti cilj iskorenjivanja apsolutnog siromaštva.

U Kongresu su i predstavnici nekomunističkih partija

Svekineski narodni kongres je neka vrsta parlamenta koji, osim što razmatra i donosi zakone, postavlja najviše državne zvaničnike i može da menja ustav.

U radu Kongresa učestvuje skoro 3.000 delegata iz cele zemlje. Oni se biraju na posredan način, iz provincijskih i lokalnih parlamenata. Mandat kongresa, kao i delegata, traje pet godina.

U parlamentu su i predstavnici vojske, stranačke ličnosti, ali i predstavnici nekomunističkih partija, kojih u Kini ima osam.

Te partije nisu u opoziciji, već učestvuju u vlasti kroz rad Kongresa i na neki način sve su one pod "kišobranom" Komunističke partije Kine.

Takođe, posebnu grupu čine predstavnici nacionalnih manjina, budući da Kina ima pet pokrajina u kojima su oni većina stanovništva.