Bregzit – politička lekcija koja je ojačala EU

Kada su pre tri i po godine saopšteni rezultati referenduma u Velikoj Britaniji svet je bio u šoku, London u neverici, a Evropi je srce stalo.

Kao i mnogo puta pre toga, svi su mislili da je reč o još jednoj sitnoj britanskoj uceni kojom će zaraditi privilegiju više a obavezu manje.

EU se zato, posle braka dugog 43 godine, osećala kao napuštena, doduše ostarela, devojka. A  Ostrvo je nastavilo da se bavi samim sobom.

Agoniju dugog opraštanja na kraju je, ipak, presekao London, rešivši da Bregzit sprovede uz sporazumom sa EU ili bez njega.

"Razvod" je pre dva dana i formalno okončan glasanjem u Evropskom parlamentu nakon čega je Evropa otpevala Britaniji staru škotsku pesmu "Auld Lang Syne (Dobra stara vremena)".

U međuvremenu mnogo je pisano o uzrocima Bregzita i mogućim efektima na Veliku Britaniju, a malo o njegovom uticaju na EU.

Kada je Velika Britanija glasala za Bregzit, mnogi su pomislili da bi to moglo da označi početak kraja Evropske unije. Neki analitičari su upozoravali da će Velika Britanija biti prva domina u nizu, nakon čega će uslediti "Fregzit", "Negzit" i "Svegzit". Umesto da postane predvodnik propasti EU, Ujedinjeno Kraljevstvo je palo u politički haos i postalo upozoravajuća priča za druge zemlje EU.

Kako je Bregzit ojačao EU 

Da Bregzit nije naškodio statusu EU najbolje govore podaci koji pokazuju da je podrška EU značajno porasla u odnosu na 2016. godinu i pre.

Sada 68 odsto građana iz zemalja članica EU kažu da bi glasali da njihova zemlja ostane u EU. Optimizam kada je reč o budućnosti EU porastao je, od 2016. godine, za 22 odsto, a građani se osećaju povezanije sa EU nego pre Bregzita.

Druge ankete pokazuju slične nivoe odobravanja za političku uniju 27 zemalja sa sedištem u Briselu.

Mnogi Evropljani su postali oprezni nakon što su videli da proces napuštanja EU nije nimalo zabavan, kako su to bregzitovci obećavali. Čitav proces Bregzita bio je toliko komplikovan, toliko težak – da su ljudi shvatili da ne možete tako lako napustiti EU.

Veći deo Evrope posmatrao je u neverici kako Bregzit urušava oličenje dobre škole parlamnetarizma, britanski parlament, koji se mesecima nalazio u začaranom krugu političkog haosa. 

Zbog toga su i evroskeptici u drugim zemljama odustali od poziva na slične referendume i usredsredili se na promene unutar EU.

Izazovi neće nestati

U poslednjih desetak godina EU je potresla migrantska i dužnička kriza. U jeku globalne finansijske krize 2008. godine, brojne zemlje, uključujući Grčku, Portugal, Irsku, Španiju i Kipar, nisu bile u mogućnosti da otplate ili refinansiraju svoj državni dug. Finansijski krah pretio je evropskom bankarskom sistemu.

Tokom 2015. godine, više od milion migranata iz Afrike i sa Bliskog Istoka putovalo je Evropom, vršeći pritisak na javne resurse i podstičući populizam.

Podrška EU je porasla ne samo zato što se ljudi plaše haosa koji je Bregzit ostavio za sobom, već i zato što se čini da više Evropljana ceni EU i vidi zajedničku sudbinu na način na koji to nisu videli ranije.

EU doživljavaju kao sigurnost, kao organizaciju koja će ih zaštiti od ekonomskih i bezbednosnih pretnji. 

Ipak, problemi Evropske unije daleko su od kraja. Uz usporeni ekonomski rast, sve starije stanovništvo kritičari i populisti jačaju – od Italije, treće po veličini ekonomija u evrozoni, preko Mađarske do baltičkih zemalja.

Prednost koju je EU neočekivano stekla, ojačana a nepoljuljana Bregzitom, samo je kratak predah pred izazovima koji joj predstoje.