Evropska vojska – utopija ili potreba efikasnije odbrane

Ideja o stvaranju evropske vojske nije nova, ali jeste njena uloga da Evropu brani od Kine, Rusije i Amerike. Tako je vidi francuski predsednik Emanuel Makron. Stvaranje evropske vojske podržavaju i Angela Merkel i Vladimir Putin, dok prvi čovek Amerike svakodnevno negoduje na "Tviteru". U međuvremenu, reaguje i prvi čovek NATO-a, smatra da evropska odbrana ne sme da se jača na štetu Alijanse.

"Muzika budućnosti koja već svira, ali je mnogi Evropljani ne čuju" – tako je evropsku vojsku pre dve godine najavio Žan Klod Junker. Te note, čini se, čuje francuski predsednik, i ponovo pokreće ideju o zajedničkim snagama.

"Ja ne verujem mnogo u tu ideju jer su tu potrebni ozbiljni potresi. A pogotovo sada kada odlazi Angela Merkel i kada Makron iznosi tu ideju da bi na nekin način preuzeo štafetu, vođstvo EU", smatra Ljiljana Smailović.

Od aktuelnog nosioca štafete – podrška saradnji u oblasti odbrane.

"Moramo da radimo na tome da jednog dana stvorimo pravu evropsku vojsku. Junker je pre nekoliko godina rekao da će ona pokazati svetu da više neće biti rata u Evropi. I ne govorim ništa protiv NATO-a – mi možemo dobro da se dopunjujemo", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ne misli tako i Donald Tramp. Najpre je inicijativu francuskog kolege shvatio kao uvredu, potom tražio da Evropa plati udeo u NATO-u. Nekoliko dana kasnije parafrazira slogan koji ga je doveo na čelo Amerike.

"Učinite Francusku ponovo velikom!", napisao je Tramp na Tviteru.

Zategnute odnose na relaciji Bela kuća – Jelisejska palata upućeni tumače rečnikom političkog rejtinga: nepopularni Makron protiv nepopularnog Trampa.

"Ali se napadom na Trampa, što eksplicitnim, što implicitnim, mogu dobiti poeni u Evropi. I Makron to zna, prema tome ne možete politički nikako da izgubite ako gurate ideju evropske vojske", objašnjava Smailovićeva.

Ta vojska, prema rečima stručnjaka, trebalo bi da poveća efikasnost evropske odbrane.

"Osnovni problem je što ima jako puno preklapanja, istovetnih jedinica, istovetne opreme i cilj cele ove reforme je da se izbegnu ta preklapanja", smatra Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove.

Ostaje pitanje kako bi evropske države koje bezbednost većinom štite pod okriljem Alijanse odbranu prebacile na kontinent.

"To znači funkcionisanje u okviru NATO-a, međutim, evropska i vojska i odbrana koja bi bila utemeljena na evropskoj odbrambenoj industriji", kaže Novaković.

"I Makron je potpuno u pravu kada kaže da, ako izdvajamo više iz budžeta, nećemo kupovati od vas oružje, bolje da razvijamo svoju industriju i da pravimo svoju vojsku", kaže Smailovićeva.

Daleko iz perspektive Brisela, još dalje iz pravca Beograda koji teži Uniji. Predsednik Srbije ideju komentariše u kontekstu vojne neutralnosti.

"Naš je posao da imamo našu vojsku sve snažniju. Naš je posao da imamo našu zemlju sve snažniju. I da brinemo o sebi i da ne čekamo ni od koga pomoć i podršku", rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Vojni budžeti članica Unije u zbiru ne dostižu ni polovinu novca koji Amerika izdvaja u te svrhe. One koje su ujedno i članice NATO-a, u obavezi su da izdvajaju dva odsto BDP-a za bezbednost. Mnoge, međutim, to još ne čine.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 14. nov 2018, 15:31) - anonymous [neregistrovani]

Makron!

se ponasa kao Napoleon,