Tamni oblaci nad Istočnokineskim morem

Kinesko ministarstvo odbrane nedavno je proširilo zonu vazdušnog nadzora, odnosno zonu identifikacije letelica, u prostoru nad Istočnokineskim morem, tako da ona obuhvati i ostrva koja se nalaze pod japanskim upravom, a predmet su teritorijalnog spora između Japana, Kine i Tajvana.

Sićušna nenaseljena ostrva, koja su u Japanu poznata kao Senkaku, a u Kini kao Djaoju, imaju površinu od svega sedam kilometara kvadratnih, ali leže u području bogatom ribom, prirodnim gasom i naftom.

Ona se nalaze pod japanskom upravom još od 1895. godine, sa prekidom - od završetka Drugog svetskog rata do 1972. godine kada su, skupa sa obližnjom Okinavom i drugim ostrvima iz lanca Rjukju bili u sastavu SAD.

Kineske vlasti jasno su saopštile da će sve letelice koje se zapute u novoproširenu zonu identifikacije biti obavezne da se unapred najave, da nadležnim kineskim službama dostave svoj plan leta, te sa njima održavaju radio-kontakt tokom prolaska kroz zonu.

Nepoštovanje tih pravila moglo bi da izazove odbrambenu reakciju kineskih oružanih snaga, saopštilo je kinesko ministarstvo odbrane.

Nova kineska zona nadzora, međutim, poklapa se ne samo sa japanskom, već delimično i sa zonom odgovornosti tajvanskih i južnokorejskih avio-kontrolora i vazduhoplovstva, te zahvata deo rute kojom se tokom obuke i patrole kreću američke letelice sa baza na Guamu i Okinavi.

Suprotstavljena stanovišta Japana i Kine

Zona identifikacije za potrebe vazdušne odbrane proteže se dalje od vazdušnog prostora države koja ju je uspostavila. U slučaju da se letelica koja je u nju ušla nenajavljeno nije predstavila, šalju se lovci da je presretnu i pokušaju da s njom uspostave kontakt, ispitaju njene namere i, po potrebi, zatraže od nje da napusti zonu.

Zona identifikacije sama po sebi formalno-pravno ne podrazumeva suverenitet na tim vazdušnim prostorom. Međutim, u ovom slučaju međunarodni avio-saobraćaj stavlja se pod kontrolu uz pominjanje mera koje mogu da se protumače i kao pravo da se sila upotrebi. Pored toga, susedne države o uvođenju zone nisu bile unapred obaveštene, pa su vojnopolitički komentatori u istočnoj Aziji uglavnom saglasni da nova kineska zona znači pokušaj uspostavljanja de fakto kineskog suvereniteta u vazdušnom prostoru nad spornim ostrvima i oko njih.

U to su naročito ubeđeni vlada i vojnopolitički komentatori u Japanu. Oni smatraju da uvođenje te zone za cilj ima promenu situacije na terenu, odnosno negiranje japanskog suvereniteta nad ostrvima koja, do trenutka kada su ušla u sastav Japana, krajem 19. veka, formalno-pravno nikome nisu pripadala.

Kineska strana, međutim, ukazuje na to da sam Japan poseduje i sprovodi kontrolu identifikacione zone već decenijama, te da ju je 2010. godine proširio. Kineski vojnopolitički komentatori tvrde da je upravo Japan taj koji je jednostrano promenio status kvo kada je u septembru prošle godine nacionalizovao, to jest stavio pod direktnu kontrolu države, sporna ostrva koja su se do tada nalazila u privatnim rukama, u vlasništvu jednog japanskog građanina.

U kineskoj javnosti vlada uverenje da je japanska uprava nad spornim ostrvima nepravedni relikt japanskog kolonijalizma i ekspanzionizma, jer je Zemlja izlazećeg sunca prisvojila ta ostrva 1895. godine u toku Sino-japanskog rata u kojem je Kina bila prisiljena da preda obližnji Tajvan.

Višestruka opasnost po bezbednost istočne Azije

U istočnoj Aziji, zbog jakih ekonomskih veza, gotovo niko ne smatra da bi nakon uspostavljanja kineske zone identifikacije mogao da usledi planski isprovocirani oružani sukob između giganata svetske ekonomije - Kine, s jedne, i Japana i njegovog saveznika SAD, s druge strane.

Uprkos tome, raste zabrinutost da bi preklapanje kineske i japanske, odnosno kineske i južnokorejske identifikacione zone moglo da dovede do nesporazuma ili nepromišljenih poteza koji bi se potom pretočili u veći oružani sukob. U toj zoni već se odvija pravo nadmetanje vojnih izviđačkih i borbenih aviona, te letelica iz sastava obalske straže Kine, Japana, SAD i Južne Koreje.

Nova kineska identifikaciona zona zahvata prostor između Južne Koreje, Japana, Tajvana i dela kineske obale na kojem se nalazi Hongkong, gde postoji izuzetno dinamična ekonomska razmena i gust putnički saobraćaj.

Otud, takođe, postoji zabrinutost da bi se mogla desiti tragična greška kao što je obaranje putničke letelice. Postoji strah da bi se to moglo desiti u složenoj situaciji kada u tu zonu, radi demonstracije političkih stavova vlada, namerno uleću vojni avioni suprotstavljenih država, dok se kroz nju kreću brojni civilni avioni. Neki civilni avioni, kao što su japanski, imaju instrukcije da ignorišu kineski zahtev za identifikaciju.

Takve tragedije već su se dešavale u prošlosti. Tako je ruski lovac 1983. godine oborio južnokorejski punički avion koji je skrenuo sa kursa i povredio ruski vazdušni prostor, a nije odgovorio na poziv da se identifikuje. U moreuzu Ormuz 1988. godine američki vojni brod raketom je oborio iranski putnički avion koji je pogrešno identifikovan kao vojna letelica. Obe tragedije desile su u vreme zategnutosti između suprotstavljenih strana u prostoru gde su špijunski letovi bili česti.

Da bi izbegle mogućnost nesreće, većina putničkih avio-kompanija danas se po pravilu odmah povinuje zahtevu vojnih vlasti koje nameću zonu identifikacije, bez razmišljanja o političkim implikacijama koje taj zahtev može da nosi. Tako su američki prevoznici "Delta", "Junajted" i "Amerikan erlajnz" predali kineskim vlastima planove svojih letova. Američka administracija, inače je smesta odbacila uspostavljanje široke kineske zone vazdušnog nadzora kao jednostrani i potencijalno opasni čin, što je i demonstrirala slanjem bombardera i izviđačkih aviona u tu zonu.

Odluci kineske vlade u početku su se povinovali i japanski prevoznici, ali su potom na intervenciju japanske vlade promenili stav.

Zategnutost u vezi sa preklapanjem identifikacionih zona Kine i Japana imaće i posledice na već primetni trend ubrzanog naoružavanja u regionu. Kina je nedavno uvela u upotrebu svoj prvi nosač aviona i radi na razvoju sve moćnijih protivbrodskih raketnih sistema, bespilotnih letelica i lovca bombardera stelt tehnologije. Japan, na drugoj strani, deluje u pravcu formiranja amfibijske bojne grupe po uzoru na američke marince, naručuje nove podmornice, a nedavno je i porinuo svoj najveći vojni brod, koji se zbog ustavnog ograničenja u vezi sa posedovanjem ofanzivnog naoružanja formalno vodi kao razarač, ali oblikom i kapacitetom zapravo predstavlja veliki nosač helikoptera.