Пси који кијају и пчеле које плешу: Како животиње гласају

Све животиње које живе у групи доносе групне одлуке. Иако се понекада не слажу са другим јединкама, животиње се међусобно подржавају ради заштите и проналажења хране.

Због тога морају да пронађу консензус око ствари које њихова група мора да уради, или где ће живети. Различите врсте, од примата па све до инсеката, користе методе за проналажење заједничког језика који су изненађујуће демократски.

Меркати

Меркати дан почињу тако што извире из јазбина и почну потрагу за храном. Сваки меркат појединачно копа по прашини трагајући за инсектима и другом храном и путују у прилично опуштеним групама одвојени по десетак метара, каже Марта Маснер са универзитета у Цириху.

Без обзира на размаке, меркати се, у потрази за оброком, крећу као једна група. Меркати током путовања комуницирају. Један од нежних звукова који производе зове се "позив на покрет". Чини се да значи: "Скоро сам спреман да кренем са овог места, ко ће са мном?"

Марта Маснер и њене колеге су, у студији објављеној 2010. године, испитивали те позиве код десетак група мерката који живе у пустињи Калахари на југу Африке.

Групе је чинило од шест до 19 јединки. Али су научници открили да су свега три групе морале да коминицирају пре него што су се одлучиле за покрет. Група не би мењала смер, али би значајно убрзала како би стигла до места на којем су пронашли више хране.

Научници појаву, током које животиње мењају понашање у складу са стварима које чини критична већина унутар групе, називају кворумском реакцијом. Швајцарска научница сматра да је кворумска реакција присутна и код људи.

"Ако сте део неке групе и неко каже хајдемо на пицу и нико не крене - ништа се неће ни десити. Али уколико се човеку који жели пицу придружи још неколико људи, њихови аргументи постају снажнији".

Марта Менсер и њени сараднивци открили су и да друштвени положај мерката унутар групе није пресудан за успех таквих позива, већ да кључну улогу игра њихова одлучност.

Као и код људи, чак и уколико нисте на положају, док год се претварате да знате шта радите, група ће вас пратити.

Пчеле

У пролеће, можете да видите ројеве пчела како висе са грана попут каквог опасног грозда. Ти инсекти су усред тешког одлучивања о месту будућег становања.

Када се рој пчела подели, краљица и неколико хиљада јединки заједно одлете из кошнице. Рој пронађе место за одмор на којем проведу пар сати или дана, док неколико стотина извиђача тражи нови дом. Када пронађу одговарајуће место, пажљиво га прегледају и врате се у рој. Ходајући по површини роја, чине покрете којима остале пчеле обавештавају да су пронашлио ново станиште, каквог је квалитета и колико је удаљено.

И остали извиђачи чине слично. Постепено, неки од извиђача успевају да убеде остале, па се кореографија полако усклађује. Када се сви извиђачи сложе, остатак роја одлети у нови дом.

"Чак и када је група састављена од пријатељски настројених јединки сличних интереса, конфликт може постати део процеса одлучивања", тврди Томас Сели, аутор књиге "Пчелиња демократија".

Афрички дивљи пси

Као и кућни пси, афрички дивљи пси део времена проводе дружећи се, или једноставно ленчарећи. Јединке у чопору поскакују и поздарвљају се током енергичних ритуала, који се називају скупови.

После скупа, пси заједно крећу у лов или се враћају ленчарењу. Пре три године, научници су утврдили да се одлука о томе да ли ће кренути у лов или не чини демократском. Да би подржали кретање у лов, пси кијају.

Што више кијају током скупа, веће су и шансе да ће лов убрзо почети. Уколико скуп сазове доминантни мужјак, лакше ће убедити чопор да крене у лов - понекада је довољно да кине три пута. Уколико скуп покрене мање значајна јединка, потребно је да кине најмање десетак пута да би покренуо групу.

Неки научници, пак, сматрају и да јединке гласају неким скривеним сигналима, а да кијање служи како би прочистили чуло мириса за лов.

Бабуни

Примати, наши најближи предаци, пружили су научницима много материјала током истраживања о процесу доношења одлука унутар група. Видели су како гибони прате женке, планинске гориле уздишу када су спремне за покрет и капуцинере како производе чудне звуке.

Понекада је цео процес суптилнији. Група се креће без јасних сигнала где желе да стигну. Како би схватили како се ствари дешавају код бабуна, на 25 јединки су поставили ГПС трагаче и пратили их током две седмице. Проучавали су кретање сваког бабуна у бројним ситуацијама, како би открили ко покреће групу.

Прикупљени подаци су показали да се било који бабун може одвојити од групе и кренути новим путем, без обзира на друштвени статус или пол. Када више бабуна крене у истом правцу, велике су шансе да ће их остатак гупе следити. Када постоје различита мишљења, односно када вође групе крену у различитим правцима, остали ће кренути путем којим крене већина.

Уколико су путеви лидера раздвојени мање од 90 степени, остатак групе ће једноставно изабрати средњи пут. Без обзира шта се догоди, група остаје јединствена.

Немачка научница Аријана Страндбург Пешкин тврди да, супротно људима, код бабуна не постоји јединка која броји гласове или саопштава резултат. Исход је природан, а током гласања постоји и процес суптилног постизања консензуса.

Мрави

Као и пчеле, мрави се често суочавају са важним одлукама везаним за премештање колоније. Мрави који живе у пукотинама стена широм Европе, користе групно одлучивање као метод избора локације за нови дом.

Неки од њихових извиђача су увек, како се чини, у потрази за бољим стаништем, пише Најџел Френкс са универзитета у Бристолу. Они испитују квалитет могућих будућих станишта. Уколико се довољно извиђача нађе на истом месту, достићи ће довољан број који је потребан како би се колонија преселила.

Такође, покушавају да дођу до кворума тако што убеђују друге мраве да им се придруже у новом станишту. Они их воде једног по једног, при чему следбеник додирује вођу антеном, како би остао на правом путу.

Када се критична маса мрава скупи у новом станишту, одлука целе колоније постаје званична. Мрави, ипак, нису толико стрпљиви да сачекају се изборни процес оконча, већ доведу остатак колоније у ново станиште тако што покупе и однесу преостале јединке.

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво