Колико Алаха може да поднесе Европа

Битка око минарета почела је у малом швајцарском граду Лагентал и по свему судећи више нема наде за помирење победника и губитника на референдуму. Вођа локалне исламске заједнице Муталип Карадеми рекао је да се "осећа као злоупотребљена особа". Са друге стране, иницијатор референдума Даниел Цинг каже: "Желели смо да скинемо симбол".

Цинг је био један од аутора референдума који је усвојен претпоследњег дана новембра са 57,5 одсто гласова. Устав након гласања садржи следећу реченицу: "Изградња минарета је забрањена".

Швајцарска одлука шокирала је Европу и свет, јер њене последице далеко превазилазе изградњу минарета. Ово је референдум о перцепцији западног друштва према исламу. Западни свет показао је да ислам представља претњу. Одлука тако толерантне алпске земље открива дубоко укорењен страх од ислама који постаје све више очигледан, пише немачки недељник "Шпигл".

Да ли су муслимански минарети претња европским вредностима? Забринутост деле многи Европљани широм континента. Анкета је прошле недеље открила да се 44 одсто Немаца и 42 одсто Француза противи изградњи минарета. Нешто више од 55 одсто Европљана види ислам као религију са малим степеном толеранције.

Да ли швајцарски гласачи откривају став већине Европљана којима би се дала прлика да гласају?

Министар спољних послова Француске Бернар Кушнер, ирански председник Махмуд Ахмадинежад, Уједињене нације и Ватикан имају заједнички став. Они су оценили да швајцарски референдум крши принципе религијских слобода.

Турски министар за сарадњу са Европском унијом позвао је муслимане широм света да инвестирају у Турску уместо у Швајцарску, док је премијер те земље Реџеп Ердоган рекао да та одлука одражава "расистичке и фашистике ставове Европљана".

Са друге стране, исход референдума поздравили су многи блогери на Интернету, али и десничарски популиста и шеф холандске партије за слободу Герт Вилдерс и француска десничарска странка Национални фронт.

Роберто Кастели, политичар у врху Италијанске северне лиге рекао је да је "нам је Швајцарска још једном показала лекцију и да морамо послати јак сигнал како бисмо зауставили про исламистичку идеологију". Углавном, оно што за сада сигурно знамо је то да је изградња минарета у Лагенталу заустављена.

Муталип Карадеми (51), Албанац који је емигрирао из Македоније пре 26 година, лидер је локалне исламске заједнице, која броји 130 чланова, углавном емиграната из Албаније, Македоније и са Косова.

Верско удружење налази се на периферији града, у згради која је некада била фабрика боја. На врху зграде налази се дрвена конструкција висока 6,1 метар која показује величину минарета који је био први на мети референдума.

Мала џамија подигнута је пре 18 година. На самом почетку, када је саграђена, минарет није био толико важан део џамије, каже Кардеми и додаје да је то само био украсни детаљ.

Ипак, минарет је сада постао део принципа. Карадеми жели да поступа у складу са законом, а ако буде неопходно обратиће се Европском суду за људска права. Карадеми каже да воли Швајцарску, али да је забрана изградње минарета "расистички чин и скандал за човецанство".

Битка једног човека

Победник борбе око минарета је један човек, Даниле Цинг који тврди да су минарети "знаци територија освојени од стране ново-ислама".

Према његовим речима, забрана није усмерена према муслиманима, иако је истина да према Курану "људи имају мисију да исламизују свет". "Муслимани овде немају никаквих других мисија, у сурпотном они не би били муслимани", сматра Цинг.

У протеклх 15 година, Цинг је држао предавања у циљу подржавања Израела у борби против исламиста. Цинг је политичар ултраконзервативне Хришћанске патије, Демократске федеративне уније, која је на прошлим изборима освојила свега 1,3 одсто гласова.

Цинг никада није крочио у џамију у његовом граду и сматра да свако ко је ушао у муслиманско светилиште једним делом постаје муслиман. Зато Цинг, према његовим речима, не жели да ризикује.

Могли бисмо се запитати како човек, као што је Цинг, чији радикални погледи не одражавају ставове већине Швајцараца, може да победи на референдуму. Такође поставља се питање како земља која и нема баш толико проблема, са око 400.000 муслимана, може да се одлучи на тако драматичан корак.

Процењује се да око 15 милиона муслимана живи у Европској унији, или грубо речено три процента укупног становништва. Ипак, то је највише у поређењу са било којим другим периодом у прошлости. Имигранти, који су као "гастарбајтери" деценијама долазили у Европу, донели су ислам.

Може ли Европа и даље бити Европа, ако на пример, 2050. године већина млађих од 15 година у Аустрији буду муслимани? И ако је име Мухамед данас најпопуларније међу новорођеним дечацим у Бриселу и Амстердаму.

Службена дискусија о исламу

Амерички писац и новинар Кристофер Калдвел недавно је објавио студију "Размишљања о револуцији у Европи: Имиграција, ислам и Запад", која је широко прихваћена нарочито међу европскептицима.

Оно што га фасцинира је резултат гласања Швајцараца на референдуму и истовремено одбацивање забране изградње минарета у анкетама уочи гласања.

"То значи да ипак постоји јавна дискусија о исламу и да се о томе расправља на једном високом нивоу", каже Калдвел.

У својој књизи Калдвел не диже узбуну без разлога као други конзервативни аутори који су Стари континент назвали "Еурабија". Калдвел, такође, пише да ће Европа "сигурно, након
конфронтација са исламом, сигурно изаћи у једном новом руху".

Калдвел сматра да су исламски досељеници имали веће проблеме да се интегришу у европско друштво него остале групе. Са једне стране, само мањина може да се индентификује са политиком ислама, јер је Запад тај који протеклих година води рат против исламског тероризма.

Са друге стране, њихова религија иде "руку под руку" са конзервативним ставовима према женама, породичним односим, сексуалним слободама, правима хомосексуалаца. Ови ставови су веома проблематични за многе Европљане.

Калдвел каже да су муслимани "мала мањина", али да Европа мења своју структуру због те мањине. "Када несигурна, релативистичка култура долази у контакт са културом која је усидрена, самоуверена и ојачана заједничким доктринама, она се углавном њој прилагођава".