Да ли су сви председници заправо глумци

Причало се да је Јосиф Висарионович Стаљин имао више двојника и да никада није било сигурно који од њих је "прави". Онај прави, стварни председник, негде је постојао – можда је био болестан или киднапован или чак убијен – али је, у међувремену, неко морао да игра његову улогу. Неко је, због нужности, морао да попуњава председниково место и глуми председника.

Читав свет је сцена и други светови не постоје. Као што је то говорио Шекспир, на тој сцени ми увек и само глумимо. "Глумећи председник" је чувена досетка коју је на рачун Роналда Регана направио познати публицист и драмски писац Гор Видал. Тиме је подразумевао да се нешто десило правом председнику и да Реган привремено заузима његово место.

Уколико сте глумац као Реган, боље ћете бити припремљени за "глумећег председника". А ко зна – можда у томе глумачко искуство не би било корисно?

Могуће је да би вас навело да претерујете у глуми и да тако будете превише извештачени или сувише глумачки уверљиви. Тако бисте постали сумњиви.

Могло би се догодити да се занесете и почнете да се понашате као да сте рођени за ту улогу или да осетите како је она створена баш за вас, и то исто онако као што осећа узурпатор или глумачка алтернација која је имала срећу да најзад добије дуго очекивану ролу.

Напомена Гора Видала о Роналду Регану наводи нас на идеју по којој је председник – увек глумећи председник. Глумећи председник је преузео улогу и назив најмоћније личности у једној друштвеној заједници, а да, притом, није рођен као наследни монарх.

Ниједан глумац не може да буде већи Краљ Лир од другог глумца који игра исту улогу. Он је стању да направи мање или више уверљиву представу Краља Лира. На исти начин, ниједан председник није више или мање председник од другог.

Ми можемо да упоредимо његову представу са представом неког другог председника, као и са жељеном представом председника, чак и ако не желимо да размишљамо о председницима као о извођачима, на пример у шоу-бизнису.

Не постоје оригинали или прамодели за Краља Лира, председника неке државе или луде особе. Глумљење Лировог лудила значи играње личности која на позорници постаје временом све непрозирнија према себи. Лек за такву особу не постоји, предстоји катастрофа која нас онеспокојава, али коју јасно видимо.

Међутим, ми не називамо лудим све људе чије је осећање бивства, како би рекао Жан Жак Русо, упадљиво. Питање је: шта нас наводи на закључак да мислимо да је неко луд? Шта то није у реду са наступом одређене особе због чега ми помислимо на реч "луд"? Не "суров", "бучан", "насилан", "настран", "бизаран", "доминантан", већ "луд"? Ко су ти људи и у поређењу са чиме су луди?

Ретко знамо шта је то у лудилу што нас узнемирава, али са сигурношћу знамо да глумљење лудила на сцени ради за нас, уз обавезу да претходно помно размислимо о овој деликатној вези између стварног и глумљеног лудила.

Када још један "извођач глумачких радова" преузима улогу председника државе, као што је то ових дана случај са Украјином, можемо само да претпоставимо какву ће корист "глумљење председника" донети за грађане те земље. Будући да је реч о глумцу – комичару, очекујемо да ће унети и неке веселије тонове у улогу "глумећег председника".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.