Крушевац: Стоп насиљу над женама

Упркос чињеници да из године у годину расте број закона и прописа који жене штите од насиља у породици, подаци су и даље алармантни. Процењује се да је свака трећа жена у Србији била жртва психичког, физичког или сексуалног терора. Од почетка године 25 жена је убијено у породичном насиљу. У последњих 10 година, од најближег мушког сродника страдало је њих 300.

"И оно што јесте један од проблема је да заправо не постоји статистика на државном нивоу када је реч о броју убијених жена и да ове бројке о којима говоримо су заправо бројке из медија. У једној трећини случајева су жене тражиле подршку од институција, пријављивале су институцијама насиље које су трпеле пре тога", каже Снежана Јаковљевић, из Удружења жена Пешчаник. Додаје да фемициду обично претходи дугогодишње насиље: "Значи пријављивале су то, институције нису адекватно реаговале нису предузеле адекватне мере и можда, да су институције реаговале боље, неки од тих случајева фемицида данас не би били случајеви фемицида".

Изменама Кривичног законика, пре 20 година, овај вид насиља препознат је као кривично дело и то се сматра историјским достигнућем и прекретницом у разумевању породичног насиља у друштву. Али борба против родно заснованог насиља је и даље у фокусу женског покрета у Србији.

"Систем није добро повезан. Ми у ствари живимо у насилном друштву, наслином окружењу, једној деморализацији и односа свих како бих рекла, и у породици и у школи и на факултетима и у институцијама. Значи на неки начин морамо се вратити моралним кодексима понашања и културе и ненасиља. То је суштина проблема", истиче Славица Станојловић Урошевић, из Удружења жена Пешчаник.

За разлику од 70 тих година прошлог века када је то била табу тема, свест људи се променила. Сада је најважније да институције и друштво пронађу модел и удружено решавају овај проблем превенцијом, образовањем и правовременим реаговањем.