Како се горштаци са Пештерске висоравни припремају за зиму сличну сибирској

Осим бриге да припреме огрев и намирнице за домаћинство житељи пештерских села морају да обезбеде и храну за стада. Количине хране зависе од дужине зиме зато се сваки сунчан дан користи за испашу.

"Да је снијег вероватно 100 еура дневно ми не би било само трошка бала. 30 бала потрошиш, 35 бала то је сто еура најмање. Скупоћа - жито скупо, сијено скупо", наводи Изудин Хукић, из села Угао на пештерској висоравни.

Кад снег и лед окују села и више месеци него што календарски зима траје потребно је 12 и више метара дрва скоро сваком домаћинству. Борба са ћудима сурове природе која траје вековима на овим просторима изнедрила је јединствене штале Дубироге.

"Дубирога се прави, рогови се ставе на земљи тако рећи, онда долазе баскије и по баскијама долази пруће преплета. По прућу долазе најлони, по најлону слама да би било топлије да не упуста воду, и по слами долазе баскије да вране не носе. Ту чувамо овце. Топло је сигурно, ако је напољу испод нуле овде је неких двадесет степени", наводи Миланко Смоловић из села Црвско.

Неприступачни терени нису погодни за возила ни лети, а поготово зими па је коњ најстарије и најсигурније превозно средство.

"Дошао сам овде код зета и шћерке и код унука да посетим, да видим шта раде. Од 90 година коња јашем. Не могу без коња говеда да чувам, да догоним, да појим но све са коњом ноге ме попустиле", истиче Раде Ђуровић из села Црвско.

На путу према селу Долићу срећемо јединог поштара на сјеничко-пештерској висоравни. Каже, пошта стиже уредно до сваког домаћинства и лети и зими.

"Боримо се мотором, нивом, моторним санкама поготово у периоду зиме кад су велики сметови. Ђе не може ништа мора се и пешице, не вреди. Радит се мора", објашњава поштар Радоје Куч.

Пештерска висораван обухбата 99 села, у којима претежно живе старачка домаћинства.