Како до чисте и исправне воде из сеоских водовода

За потребе 50 домаћинстава у селу Дракчићи код Краљева још седамдесетих година прошлог века ископан је артерски бунар одакле се црпи вода са дубине 110 метара. Вода није доброг квалитета када њиву где се налази бунар захвате снажније непогоде или поплаве.

"Вода површинска некада улази у ту артерску бушотину и долази до замућења. Е тај би проблем морали у неком наредном периоду да решимо", каже Владимир Дукић, председник Водне заједнице Дукића мала.

У селу се не плаћа вода него утрошена електрична енергија за рад пумпи у бунару. Од наплате Водоводна заједница не може да издвоји довољно средстава за текуће одржавање водоводне мреже и контролу исправности воде за пиће. Град мора да помогне тврде у Месној канцеларији.

"Мораћемо граду да се обратимо самим тим што морамо да урадимо један пројекат. Вероватно већи, озбиљнији пројекта на основу чега би аплицирали за средства за даље одржавање овог водовода", наводи Оливера Дражинац, председница МЗ Дракчићи.

Села у околини Врњачке Бање немају таквих проблема. Имају своје Јавно предузеће "Врући извори" које газдује са 300 километара разводне водоводне мреже. Обезбеђује довољне количине исправне воде за 1850 домаћинстава и 50 привредних објеката. Кланица из Подунаваца не би добила Хасап стандард да не користи бактериолошки и хемијски исправну воду из "Врућих извора".

"Два пута годишње дајемо велику и малу анализу воде и показало се да су то изузетно добри стандарди воде", каже власник кланице Стефан Јевтовић

"Вруће изворе" је основала Општина Врњачка Бања 2013 године. Од тада су уређена изворишта, корита река и канали у Грачацу и другим селима. Мењају се постепено старе поцинковане цеви и водомери у домаћинствима.

"То је оно што је нама неопходно да би могли да обезбедимо, значи, сигурно снабдевање грађана са довољним количинама воде за пиће и да одржимо систем под контролом. Ми то очекујемо у наредних пет година, да ћемо такав један систем успети да подигнемо", објашњава Бобан Ђуровић, директор ЈП "Врући извори".

Врући извори су најбољи пример како се решава проблем водоснабдевања села, сматрају стручњаци који се баве тематиком одрживог развоја сеоских водовода. У Краљева је проблем у томе што у оклини има око 1300 локалних водовода по старој номенклатури.

"А по новој номенклатуривише од 50 становника и 10 метара кубних на дан потрошње има их 136. То је далкео највише у Србији сеоских водовода који требају да се преузму. Тако да је наш проблем далеко највећи", наводи Зоран Димитријевић, председник УГ Одрживи развој сеоских водовода.

Извештаји о стању свих сеоских водовода на подручју Краљева су завршени. Предлог за преузимање сеоских водовода поднет је Скупштини града на усвајање али није уврштен у дневни ред за наредну седмицу, једну од последњих у овој години.