Рани развој детета - у Новом Саду

Унапређењем услуге патронажне и педијатријске службе, раним скринингом, и све директнијим контактом стручњака са породицама, Нови Сад је постао пример бриге и подршке породицама током трудноће и првих хиљаду дана живота детета.

Подршка почиње већ од трећег месеца трудноће, а током периода новорођенчета, патронажне сестре породице обилазе пет пута, два пута у првој години, и по једном у другој и четвртој години живота. Због пандемије, доспупна је опција и телефонског или онлајн саветовања.

"Наш задатак је кључни током посета у периоду трудноће, то је да радимо са њима на развоју мреже подршке, односно да они сами већ дефинишу ко ће бити људи који ће им помагати у првим данима, а друга ствар, да радимо управо на том партнерском односу и постизању неког договора још током трудноће, јер онда период новорођенчета иде стварно много лакше", каже Кристина Недељковић, начелница патронажне службе Дома здравља Нови Сад.

Првих хиљаду дана је најосетљивији период, јер се мозак бебе најбрже развија. Зато је важно, кажу педијатри, увести обавезан скирнинг у домовима здравља, где лекари уз помоћ упитника који попуњавају родитељи, могу да прате развој новорођенчета.

"Лекар објасни родитељу шта треба да уради, како да попуни тај упитник, да одговори на тридесетак питања, односно да објасни шта у том тренутку његово дете може да уради, понекад ради или још увек не ради", наводи проф. Александра Стојадиновић, педијатар.

Након што упитник попуне, он се враћа педијатру, који га затим бодује.

Проф Александра Стојадиновић додаје: "На основу скора може да каже родитељу да се дете одлично развија у складу са својим узрастом, да постоји одређено одступање и да га саветује како да стимулише развоје детета или да каже - да, овде постоји одступање, наопходно је да што пре кренемо са раном дијагностиком и такође са раним интервенцијама како бисмо уклонили све сметње и практично омогућили детету што бољи развој.

У случају ране интервенције, садашњи приступ подразумева рад са дететом у природном окружењу, док је фокус на породици.

Шпела Голубовић, дефектолог објашњава: "На тај начин ми пружамо могућност да не вежбамо циљане вештине као вештине, него да вежбамо оно што ће за дете бити функционално у одређеним приступима и одређеним просторима и одређеним активностима, и на тај начин ми заправо укључујемо породицу. Разлика је у томе што је сада породица та која поставља циљеве."

Осим породице, у тим се укључују и сви они који проводе више од 15 сати са дететом. На тај начин заједно осмишљавају ситуације, где ће дете најбоље учити у заједничким активностима.

недеља, 22. септембар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи